Седмица

За Седмицу говори амбасадор Турске у Србији Танжу Билгич.

Уредник и водитељ је Никола Денчић.

Мање од месец дана прошло је од посете председника Реџепа Тајипа Ердогана, да ли се већ виде први конкретни резултати?

„Посета председника Ердогана је историјска. Претходно је у Београду боравио 2017. године, а пре тога 2010. То што је недавна посета уследила после само две године, показује да наши односи напредују из дана у дан. Наши званичници се све чешће срећу. У Београду смо сада урадили доста важног посла. Потписано је девет споразума. Отворено је шест турских фабрика. Њихово отварање је и припремано у периоду између две посете. Такође, положен је камен темељац за аутопут Београд-Сарајево. Започета је и рекострукција пута Нови Пазар-Тутин. Завршени су радови на обнављању Рамске тврђаве, Вишег суда у Новом Пазару, где су обезбеђене и просторије за регионалну канцеларију Правосудне академије. Обновљена је џамија у Сјеници. Осим званичне делегације, у Београду је боравила и супруга  председника Ердогана, која је свечано отворила чесму Мехмед паше Соколовића и Мало Степениште на Калемегдану. За нас је такође било важно што смо добили одобрење српских власти за отварање конзулата Турске у Новом Пазару. То су све важни кораци за наше односе. Наша делегација је у Србији заиста била одлично примљена и желимо да се захвалимо српским властима на томе."

Споразуми који су потписани обухватају широк спектар области. Где је за сада билатерална сарадња најбоља?

„Мислим да могу да кажем да најбоље сарађујемо у областима економије и трговине. 2011. године турске инвестиције у Србији биле су на нивоу од око милион евра. За само осам година, повећале су се две стотине пута, дакле износе две стотине милиона евра. То је фантастичан напредак. Много турских компанија жели да улаже овде, пре свега због добрих услова. Ваши државни подстицаји су значајни за потенцијалне улагаче. Влада је створила добре услове за стране компаније, а улагањима се бави и председник Александар Вучић. Покушава да доведе што више инвеститора. Мислим да је са нашим људима то још лакше. Имамо добру „хемију" и све више компанија жели да дође. Јасно је дакле да најбоље сарађујемо у економији и трговини, али развијамо односе у свим областима, од одбране, до културе. Министарства унутрашњих послова одлично сарађују. Уведене су заједничке полицијске патроле на границама. Полицајци раде заједно, што је посебно важно за грађане Турске који пролазе кроз вашу земљу, највише током лета. Ту су и инфраструктурни пројекти, којима ћемо се све више бавити. Мислим да је сада прави тренутак да додатно ојачамо међудржавне односе."

У Београду је током посете председника Ердогана постављен оптимистичан дугорочни циљ од пет милијарди евра размене. Где има простора да трговина заиста дође до тог нивоа?

„Морамо да кажемо да су могућности заиста велике. Турска је важна и велика земља, и у економском смислу. Имамо одличне односе за земљама у региону. Производња нам је јако развијена. Тренутно смо на нивоу од 1,2 милијарде евра трговинске размене, али мислим да врло брзо можемо да дођемо до две милијарде. И да, дугорочни циљ је 5 милијарди евра размене. Област на коју бисмо највише могли да се ослонимо јесте пољопривреда. Србија ту има велике могућности. Недавно смо обновили споразум о слободној трговини између наших земаља. Од јуна ове године и новог споразума могућности су значајно повећане, нарочито у извозу пољопривредних производа из Србије у Турску. Омогућени су и услови за повећање обима сарадње у домену услуга. Ми видимо потенцијал, и заиста мислим да је могуће достићи планирани ниво размене и то што је пре могуће. Морамо много да радимо, али и да искористимо тренутак."

Турске компаније су задовољне пословањем у Србији, када се очекује долазак нових инвеститора?

„Тренутно је у Србији регистровано око 800 турских компанија. Пажљиво пратимо њихово пословање овде. Те фирме су обезбедиле више од 8 хиљада радних места. Током посете председника Ердогана, положили смо камен темељац за фабрику у Ћуприји, а очекујемо и изградњу нових. Осим у Ћуприји, требало би да започне изградња фабрике и у Западној Србији. Мислим да ће док год постоји подршка ваших власти, турски инвеститори бити заинтересовани за улагања. Готово свакодневно сам у контакту са потенцијалним инвеститорима. Покушавам да им представим да је окружење за инвестиције овде добро и да је ваша држава сигуран партнер. Али за сада, да кажем да очекујемо две нове фабрике до јуна следеће године."

Договорено је улагање у инфраструктурне пројекте, и то не само у Србији, већ и у целом региону. Шта ће за Турску значити повезивање Србије и Босне и Херцеговине?

„Једна од најважнијих ствари које сам схватио од како сам у вашој земљи као амбасадор, дакле за протекле три године, јесте да су сви турски инвеститори улагали у места која су у близини великих саобраћајница. Када инвеститор дође, неопходна му је инфраструктура. Без добре повезаности превоз робе је отежан и трошкови транспорта су много већи. Путеви и аутопутеви побољшавају положај места поред којих пролазе и доносе нове инвеститоре. Зато аутопут Београд-Сарајево неће бити само пут који повезује две земље, већ ће сигурно довести и нове инвеститоре. И због тога смо одлучили да подржимо тај пројекат. Током посете председника Ердогана, организован је и трилатерални састанак Турске, Србије и Босне и Херцеговине. У питању је формат разговора који дуго није био активан. Мислим да су ти разговори добри за очување мира и стабилности у региону, као и за економски напедак. Надам се да ће добра сарадња Србије и Турске допринети и решавању одређених проблема који тренутно постоје у Босни и Херцеговини. И то је важно за Турску."

У Србији је већ почела изградња аутопута, неке деонице су у припреми. У Босни и Херцеговини има проблема у вези са пројектом. Да ли претпостављате када би тамо могла да почне градња, односно да се започну припреме?

„Да будем искрен, Србија би могла да буде пример за то како неке ствари могу да се ураде. Пре две године, када су почели разговори о изградњи аутопута, велики број људи није веровао да ће пројекат почети да се реализује. Сада турске компаније већ раде на деоници Сремска Рача-Кузмин. Завршава  се документација за деоницу Пожега-Котроман. То ће заправо бити кружни пут, који ће повезати Сарајево са две стране. Са севера и југа. Да се вратимо на то што је већина била скептична пре две године. Било је мишљења да на пример неће бити могуће обезбедити средства за такав пројекат. А показали смо да је све могуће, уколико верујете да је могуће. Тачно је да у Босни и Херцеговини има проблема по том питању, али мислим да ће то бити решено, сада када смо показали да је могуће радити лако и брзо. Важно је ипак рећи да је Србија од почетка била јасна у томе да жели такав аутопут и могли смо лако да сарађујемо. Мислим да ће се ситуација у Сарајеву разрешити. Знате да и даље није формирана влада, тако да верујем да ће по формирању власти у Сарајеву, доћи до конкретних корака и у почетку изградње аутопута."

Најављен је и наставак сарадње Београда, Анкаре и Сарајева у трилатералном формату. Да ли се можда већ зна шта је планирано за предстојећи састанак?

„У овом тренутку је аутопут Београд Сарајево заиста најважнији пројекат којим се бавимо. Пре свега зато што се о томе није раније размишљало. Али требало би да будемо креативни и пронађемо нове области за сарадњу. Да можда размишљамо о повезивању две земље железницом? И то сигурно може да се уради. Не морамо да разговарамо само о транспорту, сигурно је да можемо да сарађујемо у бројним областима. И дипломате би требало да буду креативне, да налазимо нове пројекте и предлажемо их својим председницима. Сада не могу да кажем да постоји јасан план за будуће састанке трилатерале, али знам да ћемо се фокусирати на проналажење нових идеја."

Турски званичници су у више наврата поновили да подржавају стабилност Западног Балкана, као и процес евроинтеграција. Да ли Турска себе види као значајног партнера нашег региона на међународној сцени?

„Наравно! Пре свега, Турска није странац, Турска је балканска земља. Ми нисмо аутсајдери. Турци су живели на овим просторима, са различитим народима, током дугог низа година. Тако да мислим да Турска разуме проблеме у овом региону, боље него што то могу неке друге земље. Као амбасадор у вашој земљи, могу да кажем да се не осећам као странац. Можда звучи као клише, јер то говоре сви амбасадори, али ја то заиста мислим. Укључен сам у друштвени живот овде, јер разумем ваше људе и мислим да је ваш начин живота врло сличан турском. Ако погледате ширу слику, Турска јесте блиска Србији. Не ради се о земљи која је удаљена хиљадама километара. Практично смо у истом региону. Зато и желимо да на овим просторима очувају безбедност и стабилност. То је важно јер ће се било каква нестабилност овде негативно одразити и на Турску. Могу да наведем и Сирију као пример. Сирија је наш сусед и када тамо дође до проблема, сукоба, или велики број избеглица крене из земље, то утиче на нас, па и економски. Исто важи и за Балкан. Турска ће у било ком случају подржавати стабилност региона. Сарадња са овдашњим земљама је један од начина да се спроведе политика одржања стабилности. Могу да кажем да Турска види цео регион као партнера. И иза тога не стоје никакви скривени мотиви. Наш једини циљ је да побољшамо животни стандард свог народа и народа који живе на Балкану. Уколико регион економски напредује, то ће се одразити и на Турску. Када сарађујемо са Балканом, добијају сви. И балканске земље и Турска."

Председници Вучић и Ердоган су поручили да су односи две државе најбољи у скоријој историји и да је једина тачка неслагања став према статусу Косова и Метохије. На који начин Турска посматра дијалог Београда и Приштине и какав би став заузела према евентуалном договору?

„Вратио бих се на претходни одговор. Као земља која је део Балкана, Турска сматра да је неопходно мирно решење за питање Косова. То је важно за Турску и важна нам је стабилност у региону. Свакако подржавамо дијалог Београда и Приштине. Мислим да две стране могу да дођу до решења за међусобни спор. Као амбасадор у вашој земљи могу да кажем да ће Турска подржати споразум до ког се дође договором. Тако да наша политика јесте политика подршке дијалогу и исходу тог дијалога. Тачно је да се позиције Београда и Анкаре разликују по питању Косова, али то не значи да не би требало да побољшавамо наше односе."

Када је реч о међународној улози Турске, сигурно је најактуелније питање севера Сирије. Како тече процес успостављања безбедносне зоне?

„За сада све тече по плану. Покренули смо операцију коју смо назвали „Извор мира". Желео бих ипак да додатно објасним због чега је операција покренута. Дуж наше границе са Сиријом деловала је терористичка група. Било да је реч о Демократској партији јединства, или о Јединицама за заштиту народа, називају их различитим именима, то је група која је повезана са терористичком Радничком партијом Курдистана. Дакле, сепаратистичка и терористичка организација. Нажалост, због ситуације у Сирији током протеклих неколико година, и уз подршку чак и неких наших савезника, та група је нашла уточиште на северу Сирије и могла је да напада турске границе. Слали су оружје групама у самој Турској. Зато смо упозоравали наше савезнике да их не подржавају. На крају смо ипак одлучили да покренемо операцију. Прво смо постигли договор са Сједињеним Америчким Државама, а затим са Руском федерацијом. Основни циљ акције био је да уклонимо претњу са своје границе. Да обезбедимо стабилност у тој области. Следећи циљ био је да се успостави „сигурна зона". Дугорочно, план је био да се обезбеди простор за повратак сиријских избеглица које су тренутно у Турској. За сада можемо да кажемо да је „сигурна зона" мање више успостављена. Почињу заједничке патроле турских и руских снага. Али мислим да је најважније да су турска дипломатија и турска држава показале како реагују на међународној сцени. За само пар дана, Турска је потписала споразуме са Сједињеним Америчким Државама и Русијом. Те две силе су прихватиле легитимитет наше операције и спремност да сарађују у отклањању опасности са турских граница. Када се то подручје потпуно обезбеди, верујемо да ће значајан број Сиријаца моћи да се врати у своју земљу. То би било добро и за Европу, за Балкан, за Србију. У Турској је сада 3,6 милиона само сиријских избеглица. Укупан број је много већи. Турска је раније извела још две операције у Сирији и у те области се вратило 325 хилљада Сиријаца."

Многи су били изненађени брзином којом је Анкара постигла договоре са Вашингтоном и Москвом.

„Мислим да је турска дипломатија обавила одличан посао, али важно је и то што смо знали да смо у праву. Важно је да знате да су ваше одлуке и акције оправдане. Нисмо више могли да трпимо ситуацију на граници са Сиријом. Морали смо нешто да учинимо и зато смо и инсистирали да наши партнери прихвате споразуме. Поновићу да смо својом акцијом ослободили простор за повратак избеглица. Такође, дали смо допринос очувању територијалног интегритета и јединства Сирије. Локално становништво смо ослободили притиска јединица против којих смо се борили. Мислим да то показује успешност турске дипломатије, али и турске војне моћи. Да то није тако, не бисмо могли сами да покренемо акцију. Добро је и што смо постигли договор са Сједињеним Америчким Државама и Русијом и почели успостављање „сигурне зоне."

Повратак избеглица ће сигурно бити значајан за најављену политичку транзицију у Сирији. Како ће се Турска поставити?

„Турска је део тих дипломатских иницијатива. Подржавамо рад уставотворног комитета и политичко решење за сиријски сукоб. Али најважније је рећи да поштујемо територијални интегритет и јединство Сирије. Блиско сарађујемо са Русијом и Ираном, како би смо што пре нашли решење."

Када је реч о турској операцији "Извор мира", Европски парламент је критиковао Анкару. Какву реакцију сте већ добили или очекујете од Европског савета, односно појединачно од држава чланица Европске уније?

„Постоје различита мишљења и у Европском парламенту, а требало би напоменути и да став тог тела није и став Европске уније. Знамо да су неке државе чланице задовољне нашом операцијом. Неке нас и отворено подржавају. Европски парламент је том питању приступио са веома уске тачке гледишта, а и тамо је било супротстављања. Оптужбе против Турске нису утемељене. Уместо да оптужују Турску, неке земље би требало да се посвете помагању сиријским избеглицама и начинима да се заустави сукоб у Сирији. Како да се изађе из ћорсокака. То би био много паметнији приступ. Дакле, боље је помоћи, него оптуживати Турску."

У причи о односима са Европском унијом морамо да поменемо да је Турска и даље у процесу преговора о чланству, за сада најдужем у историји. Да ли би по том питању могло да буде помака?

„Искрено говорећи, не могу да кажем ништа о томе јер је то питање које се дуго одлаже. Али могу да кажем да је чланство у Европској унији наш стратешки циљ. Желели бисмо да будемо члан, али то не значи да ћемо само чекати пред вратима Уније. У последње време смо могли да чујемо лицемерне оптужбе на рачун Турске и да видимо очигледну примену двоструких стандарда. Турска је постала политички инструмент за неке политичаре у Европској унији. Неки покушавају да победе на изборима тако што ће говорити о Турској и о томе да ми никада нећемо постати држава чланица. Морам да подсетим да је Турска део европске породице. Чланови смо Савета Европе. То што постоји Европска унија, као политичко-економска заједница, не значи да Турска није европска земља. Наравно, док је на снази политика двоструких стандарда, тешко да ће Турска постати део Уније. Али уколико Унија жели да постане прави политички актер у свету, неопходна јој је Турска. Ми смо важна земља, и у политичком и у економском смислу. Европска унија очигледно жели да игра много важнију улогу у свету, па би за њу било добро да прихвати Турску као земљу чланицу. А док се то не догоди, Унија ће бити у другом плану, у односу на највеће светске силе. Њихово је да одлуче, наш стратешки циљ је да постанемо земља чланица, али због свега што се дешава, не знам када би то заиста могло да се оствари."

Како ће се развијати сарадња са Москвом и Вашингтоном?

„Турска је чланица НАТО. И у тој организацији је већ дуго. Рекао сам већ да желимо да постанемо чланица Европске уније. Али то не значи да нећемо развијати односе са Русијом. Ми смо блиске земље, преко мора се и граничимо. Имамо велике економске пројекте. Мислим да можемо истовремено да сарађујемо са НАТО партнерима и са Русијом. То ће се наставити и у будућности и то показује снагу Турске. Наша дипломатија није окренута само једној земљи, или једном региону. Не видим ништа лоше у томе да се граде бољи односи са Русијом."

Турска је пре само пар година превазишла јако затегнуте односе са Русијом. Та сарадња се обнавља, али јавило се доста проблема у односима са Вашингтоном. Било је несугласица у вези са куповином оружја од Русије, затим у вези са Фетулахом Гуленом, који живи у егзилу у Америци, а Турска га оптужује за организовање државног удара. Ту је и недавна резолуција Представничког дома Конгреса којом се Турска оптужује за геноцид над Јерменима почетком двадесетог века. Када се све то узме у обзир, како видите развој односа са Вашингтоном?

„Желели бисмо да одржимо добре односе са свим земљама, па тако и са Сједињеним Америчким Државама. Чланица смо НАТО и Вашингтон је наш савезник. То ипак не значи да су наши односи имуни на проблеме. Резолуција коју сте поменули је пример тога како се историјом манипулише и како се то користи у политичке сврхе. Када се говори о наводном геноциду над Јерменима, не можете да занемарите пресуде Европског суда за људска права које кажу да геноцида није било. Нажалост, у Конгресу је усвојена резолуција којом се то питање политизује. Када је реч о Фетулаху Гулену, то је свакако велики проблем. Његова организација је покушала да изведе државни удар 2016. године. Желимо да он буде изручен Турској. Пролазимо кроз тешка времена и проблеми расту у целом свету. Надам се да ће се у будућности то решити и да ћемо се вратити на ниво односа са Сједињеним Америчким Државама, какав смо имали раније."

Како видите будућу позицију Турске на међународној сцени?

„Верујем да се међународно окружење мења. Хладни рат се завршио и стварност је доста другачија. Моћ се пребацује са евроатлантског простора на просторе Азије и Пацифика. Кина постаје глобалан играч. Турска ће сигурно имати значајну улогу у будућности. Стратешки смо добро постављени, између Европе и Далеког истока. И Индија ће играти значајну улогу, као и друге државе централне Азије. Успостављање односа са различитим земљама је важно. Сигурно је важно и за Србију. Ви то за сада добро радите, развијате односе и са Русијом и са другим азијским земљама. Турска ће покушати да настави да шири мир, стабилност и напредак у свом региону, укључујући и Балкан."

За сам крај разговора, да се вратимо на питање српско-турских односа. Да ли можете   да нам пренесете личне утиске о нашој земљи. Овде сте већ три године. Да ли сте задовољни радом и животом овде?

„Веома сам срећан што сам амбасадор у Србији. Мислим да је Београд врло леп град. Србија је лепа земља. Срећан сам и сматрам себе грађанином Београда. Наше културе су веома сличне. Храна је мање више иста. Приступ стварима и менталитет је исти. Због тога је све већи број турских туриста овде. Прошле године их је било око стотину хиљада. Били смо први по броју туриста у Београду. Волим што живим овде и због тога што сам велики љубитељ кошарке. Навијам за Црвену звезду. Наравно, не желим тиме да увредим навијаче Партизана. Волим и да играм кошарку, а заиста често идем на утакмице. Зато је добро живети овде, јер имате велики број добрих клубова. Такође, ваша музика је фантастична. Волим да слушам рок музику из бивше Југославије. Слушам Рибљу чорбу, неке песме заиста волим. Срећан сам што сам овде, а срећан сам и због тога што могу да допринесем развоју српско-турских односа, за које заиста можемо да кажемо да су можда и најбољи у историји."