Песник Владимир Станимировић

Ово су стихови Владимира Станимировића, ствараоца у чијим су се песмама одразили историјски догађаји и дешавања у српском друштву прве половине 20. века, али и сасвим лични душевни немири. О овом, данас неправедно заборављеном песнику, говоримо у вечерашњој емисији ''Код два бела голуба''.

У својој студији о српском песништву под називом ''Биће и језик'' Радомир Константиновић је за овог песника рекао: ''Заиста, ниједна Станимировићева песма није дошла до пунијег израза; али, ниједна његова песма, и онда када је осуђена на таворење у баналности, није лишена извесног унутрашњег трептаја, веома слабог, и као неочекиваног, али који привлачи баш том својом слабошћу и неочекиваношћу, па може да се учини, после дужег прелиставања ''Књиге стихова'', да Владимир Станимировић доноси само једну једину вест: да поетског живота има и тамо где му се најмање надамо, и да у најдубљој поражености има неке наде.'' 

По професији правник, радио је као начелник једног одељења у предратном Министарству финансија. Преводио је текстове словеначких и бугарских песника. Владимир Станимировић је био и патриота. Као учесник Првог светског рата, налазио се у Штабу Дринске дивизије. Осетио је све страхоте повлачења српске војске преко албанских врлети и гудура 1915. године. У његовим песмама, које су често елегично интониране, присутни су љубавни, социјални и родољубиви мотиви и теме.

Аутор емисије: Војислав Карановић.