Гости из прошлости

Оскар за најбољег глумца је стигао у руке Џејмса Стјуарта 1941. године. Награђен је  за улогу новинског репортера Маколија Мајка Конора у романтичној комедији "Филаделфијска прича" са Керијем Грантом и Кетрин Хепберн, редитеља Џорџа Кјукора. Познаваоци прилика кажу да Стјуарт уопште није имао намеру да дође на церемонију доделе, али га је неко од упућених у одлуку жирија позвао и објаснио да је неопходно да стигне на свечаност. Џемс Стјуарт је  сматрао  да је Оскара, уместо њега, заслужио његов најбољи друг Хенри Фонда,  те године такође  номинован за признање.

Неколико сати по завршетку гламурозног догађаја, лауреату је зазвонио телефон. Био је то његов отац, који никада није био одушевљен идејом што му је син глумац и који га је већ неколико пута звао да се врати у провинцију и окане се залуђујућих снова. Чуо је вест на радију, али му није било јасно каква врста награде је Оскар...диплома, значка, нешто од камена...? Затражио је да му Оскара пошаље на кућну адресу, у Филаделфијску улицу, која дели исти део назива као и филм у ком је његов син глумац завредео признање. Џејмс, који се никада није одрекао традиционалних вредности, послао је награду Америчке филмске академије у свој родни град. Имала је почасно место - двадесет година је стајала у излогу породичне продавнице алата, одмах до ратних одликовања породице Стјуарт.

У Госте из прошлости стиже нам амерички глумац, Џејмс Стјуарт.

Аутор текста - Милица Ђилас