Обична луда ноћ

- Не, него ће да зову да питају што нас нема и да ли смо добро! Па није Нова година плата код приватника па да касни по два месеца!

- Добро, добро... Видиш да слажем боје!

- Видим! Слажеш боје као да си Пикасо!

- Пикасо је био сликар а не модни креатор. Ти баш ништа не знаш о моди!

- Шта ту има да се зна. Читава тајна моде стаје у два проста правила: први део  гардеробе уклопиш са трећим, рецимо кошуљу и ципеле. То је прво правило. Друго правило је да прво правило престаје да важи на сваких 4-5 година. И тад се     облачиш како хоћеш!

- Аха...Теби та преступна модна година изгледа дошла баш вечерас.  Хајде, Версаће из Костолац, закопчај ме позади.

- Ако не кренемо ускоро, и ја идем тамо где људе закопчавају позади!

- Скоро па сам готова.

- То и твоја мајка стално каже, па оста у старачком дому ево друга деценија.

-  Хаљина, ту. Бундица, ту. Твоја веза са облачењем: ту - ту...  ту - ту...

-  Знаш, могу ја и да се скинем. Па у пиџаму и пред ТВ.

-  Кад већ рече ТВ, хајде нађи неку станицу са најгласнијом музиком.

- Ама, јел ми идемо или сам ја зајмио паре за дочек реда ради? Каква те музика снашла сад?

- Музика за лопове. 

-  А? Шта сам ја, старлета, па да обезбеђујем музику за лопове?

-  Музика нам треба да би мислили да смо код куће. Они сад шпартају градом и маркирају станове који су празни. Зато музика треба да јечи. Боље да платимо струју него нови телевизор. И сва светла да укључиш.

- Хоћеш можда и ја лично да останем овде и да танцујем?

-  Немој. Нећемо баш толико да препаднемо сироте лопове. Нова година је.  Хајде идемо.

- Добро, али ако је већ само до буке, пустићу боље неки радио. Је л може ова музика?

- Савршено!

 Глумци: Добрила Илић, Феђа Стојановић, Милан Милосављевић, Драгица Ристановић и Синиша Убовић

Аутори текста - Александар Стојадиновић и Миодраг Стошић