Забавник

Кришом је напустио своју кућу и отпутовао код пријатеља којег је замолио да јави његовој жени како је изненада умро и да је пред смрт зажелео да она одмах прода већ издвојене слике. Кад је ожалошћена жена испунила "последњу" жељу свог супруга, Рембрант се вратио "из мртвих" и срећан покупио знатан износ од проданих слика, те се тако извукао из дугова.

Најчесће асоцијације на Велику Британију јесу сочни трачеви о краљевској породици, лондонски црвени аутобуси на спрат, фудбал и наравно традиционални "чај у 5". Ипак, мало ко зна како је та традиција настала.

Чај датира још од 3. миленијума пре нове ере и долази из далеке Кине, а у Енглеској је постао популаран у 17. веку за време краља Чарлса ИИ. Међутим, обичај поподневног чаја уведен је тек 1840. године. У то време људи су обедовали само два пута дневно, за доручак и вечеру која је почињала релативно касно, око осам часова. Војвоткиња Ана од Бедфорда обично би постала веома гладна између 16 и 18 часова, те би тражила да јој се у одаје донесе бокал чаја, комад пецива, путер и колач. Како то време не би проводила сама, почела је да позива своје пријатељице да јој се придруже. Остале госпе из високог друштва су то радо прихватиле и саме почеле да практикују ову поподневну навику. Убрзо је чајанка у 5 постала модеран догађај међу енглеском аристократијом. Даме би облачиле дуге хаљине, стављале рукавице и шешире за ову посебну прилику. Пошто су и средње и ниже класе прихватиле ову навику, "чај у 5" добио је два облика: за више сталеже служио се такозвани лоw теа око 16х, а за остале хигх теа око 18 часова. Називи "low" или "high" потичу од висине столова за којима је чај служен, пошто се чај око 18 часова служио уместо вечере за трпезаријским столом.

На шаховској олимпијади у Минхену 1936. године у пољском тиму био је и тада чувени мајстор Макарчик. Једног дана он оде на ручак у неки отмени ресторан. Када је почео да једе, извесни господин за суседним столом се мало наклони и рече: Малцајт. Како Макарчик није знао ни једну немачку реч, помисли да му се сусед представља, те се и он мало наклони и рече: Макарчик. Сутрадан се сцена поновила. То је Макарчику већ изгледало сумњиво: зашто му се сусед представља два пута узастопце?! После ручка обратио се својим колегеме из тима који су знали немачки, и исприча им шта се догодило. Његови пријатељи праснуше у смех и објаснише му да малцајт на немачком значи пријатно.

У Забавникову музичку кутијицу данас смо спаковали познату браћу наше музичке сцене. Прво браћа Милосављавић из групе Галија, следе браћа Вранешевић и на крају, браћа Јелић.

Уредник и водитељ Милена Шишкин.