Михаил Булгаков

- Рукописи не горе!

- Најстрашнији људски порок је кукавичлук!

- На крају ће све бити у реду, свет је на томе саздан.

- Онај ко воли мора да дели судбину онога кога воли.

- Ако не постоји документ, не постоји ни човек.

- Да, човек је смртан, али није у томе сва невоља. Лоше је то што је он понекад изненада смртан. Ето у томе је трик! И што никако не може да каже шта ће радити вечерас. 

Породична сећања: високог раста, мало погрбљен, плаве, помало коврџаве косе и светлоплавих, бистрих очију, које су виделе, како се каже, „човека скроз - наскроз". Имао је дугачке руке пијанисте и добро је свирао на клавиру. Цела породица је била музикална и сви су волели да певају. Покрети Михаила Афанасјевича били су нервозни и одсечни, деловао је мало незграпно; понекад је, будудући стидљив, с људима говорио доста оштро. Никад није волео гомилу и друштво, највише је волео да буде сам или је водио пријатељски разговор с једним или два пријатеља. Понашао се веома једноставно, али је био духовит и саркастичан, па су се многи прибојавали његовог језика.

Све док се није разболео, био је изузетно виталан. Волео је да збија шале с пријатељима и блиским људима. У младости, као најстарији син, после породичних обеда, прилазио је мајчиној руци, а за њим су прилазила остала деца. Користећи се мајчином замишљеношћу, поново је почињао ритуал, све док мајка, пошто је коначно запазила да нешто није у реду, не би рекла:

- Михаил се опет измотава!

Михаил Афанасјевич Булгаков, аутор једног од најбољих романа 20. века, "Мајстор и Маргарита", писац фељтона, приповедака, драма, оперских либрета. По образовању лекар, по опредељењу уметник без компромиса. Писац који је писао да би живео - наш данашњи гост из прошлости.

Аутор и уредник емисије - Мирјана Блажић