Код два бела голуба - циклус емисија посвећен Иви Андрићу

У оквиру овог циклуса емисија „Код два бела голуба" биће говора о Андрићевој приповедачкој уметности, о његовом језичком умећу, о Андрићевој дипломатској каријери, о добијању Нобелове награде, о томе колико се његов стварни лик може видети у његовим делима...

Наши савремени писци Миро Вуксановић, Владимир Пиштало и Вуле Журић говориће о Иви Андрићу: шта им он значи, колико му дугују, и како његова дела доживљавају. Биће речи и о изазову драматизације и сценске обраде Андрићевих дела, о Андрићевом схватању историје, о митовима и легендама утканим у његово дело, о доживљају града у његовим делима. Једна емисија замишљена је као својеврсни речник Андрићеве уметности, и у њој ће више саговорника прокоментарисати кључне појмове везане за Андрићево књижевно стваралаштво.

Поред поменутих писаца, у емисијима ће о Андрићу говорити угледне личности наше културе: Жанета Ђукић Перишић, Александар Јерков, Михајло Пантић, Небојша Брадић, Горчин Стојановић...

Аутори емисија посвећених Андрићу су: Тамара Крстић, Бранка Селаковић Милошевић, Винко Стојић, Миља Милосављевић Матијевић и Војислав Карановић.

Прва емисија у циклусу, аутора Војислава Карановића, говори о чуду приче и магији приповедања. Чућемо тонски запис гласа самога Андрића, из којег се види како он доживљава причу и причање, шта за њега значи позив писца, и шта је мисли о човековој судбини, о књигама и читању.

Андрића су неки критичари називали Хомером Балкана, а ми ћемо у емисији обратити пажњу на оне тумаче Андрићевог дела који су у фокус своје пажње узимали управо ту његову велику страст за приповедањем и посвећеност причи. Међу тим тумачима су Исидора Секулић, Драгиша Живковић, Предраг Палавестра и Мухарем Первић. Подсетићемо се Андрићеве приповетке Аска и вук, која на алегоричан начин говори о страсти уметничког стварања, и покушајима да се уметношћу победи смрт и освоји право на живот. Завирићемо и у књигу медитативне прозе Знакови поред пута, и ослушнути оне фрагменте који говоре о причама и причању.

Беседа коју је Иво Андрић изговорио на свечаној церемонији уручења Нобелове награде 1961. године у Стокхолму највећим делом је посвећена причи и причању. У емисији говоримо и о тексту те беседе.

Ту је Андрић рекао да ''изгледа да човечанство од првог блеска свести, кроз векове прича само себи, у милион варијаната, упоредо са дахом својих плућа и ритмом свога била, стално исту причу. А та прича као да жели, попут причања легендарне Шехерезаде, да завара крвника, и да одложи неминовност трагичног удеса који нам прети''. У тој причи, која се састоји од безброј других прича, усмених и писаних, садржана је, по мишљењу Андрића, права историја човечанства. Та прича дарује нам са једне стране илузију, која нам олакшава постојање, а са друге обасјава пут пред нама, и помаже нам да тим путем идемо.