Таласање - Шетња

Документи о његовој градњи никада нису пронађени. Знају се, једино, историјске чињенице о боравку младог краља Петра Другог Карађорђевића у тајном граду три дана током Априлског рата као и да је он те 1941. године председавао последњој седници Југословенске владе.

Краљ Петар је, потом, 12. априла прешао у Босну, преко моста чију је градњу помогао његов отац Александар Први (по коме је та грађевина и добила име) и одатле даље у изгнанство, из којег се никада није вратио. И то је све што се зна. Ни Немци, чак, током окупације нису знали за постојање великог града и никада нису крочили у њега. То су тврдили стари Малозворничани као и да је можда комунистичка ОЗН-а, после рата, трагала у тим лагумима за краљевим благом. Али и то су само претпоставке, јер доказа нема. У подземном граду снимане су, иначе, епизоде серије „Равна Гора“.

Међу седамдесет пет просторија су апартмани за краља и његову породицу, чланове владе и генералштаба, спаваоница за гарду, библиотека, кантина, купатила, капела...

Град је имао дванаест улаза које су затварала тешка врата и само се нека, уколико се обрати пажња, могу видети са магистралног пута који се протеже између планине Борање и реке Дрине. Није још све откривено, тако да се туристима, који долазе тек од пре неку годину, не саветује да се издвајају из групе и сами шетају ходницима тајног града, јер лако могу да се изгубе и да их нико не пронађе. У подземљу мобилни телефони немају сигнал.

Грађани Србије али и Малог Зворника мало знају о Каменој девојци, једној од највећих тајни Краљевине Југославије. Кључеви подземног града налазе се у рукама представника општине Мали Зворник, па је тако нашој Наташу Аћимовић једна врата отворила Сузана Реповић.....

У непосредној близини подземног града, такође у каменом брду, налази се улаз у простор у облику крста који подсећа на пећинску цркву. Све упућује на то да су војници и радници који су градили краљеву подземну резиденцију, правили упоредо и овај храм.

Сама црква није повезана са градом и у њу се улази са магистралног пута Лозница–Љубовија. Седам деценија је ово место било запуштено и заборављено а највеће заслуге за његово откривање има свештеник Милета Товаровић, чијим је доласком у малозворничку парохију почело рашчишћавање тунела.

Крај улаза у цркву из стене извире вода, којом су се давних дана умивали и краљ Петар Други Карађорђевић и гардисти. Данас, затичемо оца Милету како надгледа грађевинске радове на цркви у стени, коју зову мали Острог.

Уредник и водитељ: Мирјана Никић