Гости из прошлости

Виолинске су приче у музици многе, а наше у „Гостима из прошлости“ почињемо Бетовеновим концертом за виолину и оркестар у Д-дуру, који је први пут изведен 23. децембра 1806. године у Бечу. На премијери виолина је била у рукама Франца Клемента, тада водећег аустријског виолинисте, композитора и диригента, и Бетовеновог пријатеља, који је био познат по невероватном памћењу и способности да дела скоро беспрекорно изводи после само овлашног читања партитура, али и по за оно време необичним, више шоуменским наступима, који су подразумевали свирање соната на једној жици са виолином окренутом наопако…..

Да би виртуозно свирао виолину, душу је понудио ђаволу. Ђаво ју је узео и сакрио у виолину, а Николо Паганини је тако чудесно свирао јер је изнова покушавао да се докопа своје душе. Публика је била опчињена.На сваком његовом концерту подилазила их је језа, музика његове виолине их је миловала, грабила, снажила, грдила... Паганини је могао да одсвира шта год је хтео и све што нико пре њега није могао….

Кад се ђаво умеша у живот, настане хаос, али кад ђаво умеша прсте у уметност, настају ремек-дела. Некад и у сну, па се по сећању изводе на јави. Као на пример, Тартинијева "Ђавоља соната". "Једне ноћи 1713. године усних овакав сан: да сам склопио уговор с ђаволом, па ми се потом ђаво нашао на свакој услузи”, рекао је италијански композитор и виолиниста Ђузепе Тартини астроному Делаланди….

Један од највећих виолиниста свога доба и времена које следи и један од најизвођенијих виолинских концерата свих времена на једном од најпродаванијих носача звука у историји музике - Антонио Вивалди и „Четири годишња доба“. За свако годишње доба по сонет, катрени и терцине за сваки став.  Претпоставља се да су и они Вивалдијеви. Стихови и ноте за четири чувена виолинска концерта свету су представљени 1725. године, као део циклуса од још осам дела, а њихов успех био је муњевит и огроман...

 „Немачка је свету дала четири велика виолинска концерта. Највећи и најбескомпромиснији је Бетовенов, Брамсов се такмичи с њим по озбиљности; најбогатији и најзаводљивији је Брухов, али онај са највећим сјајем, као драгуљ из самог срца јесте Менделсонов,” рекао је 1906. године, на прослави свог 75. рођендана један од највећих виолинских виртуоза 19. века, мађарски уметник Јозеф Јоаким…

Аутор и уредник емисије – Мирјана Блажић