Паул Кле

Тако је у својим теоријским списима промишљао о уметности Паул Кле, један од највећих сликара 20. века. Његова забележена предавања, есеји, дневници и писма, поред задивљујућег ликовног опуса, и данас су извор инспирације за трагаоце и истраживаче, за све оне који осећају позив да проговоре кроз уметност или је барем разумеју ...

Године 1937, Паул Кле насликао је једну од својих најпознатијих слика. Критичари се слажу да је то политичко, историјско дело, премда се мишљења разликују у томе како га треба тумачити. Наслов слике је „Револуција вијадуктā" и на том релативно малом платну, на тамноплавој позадини, приказани су појединачни лукови моста, у различитим бојама и величинама, како ступају ка посматрачу. Они не иду у редовима, већ пре као несређена гомила и тај утисак појачавају управо разлике у величини и боји лукова.

Неки критичари сматрају да, насупрот једнообразности и правилности које намеће тоталитаризам, Клеови лукови говоре о индивидуалним разликама. То потврђује и један његов ранији рад који се односио на стил нацистичке архитектуре, у којој су мостови добили на значају због изградње аутопутева. Али на Клеовој слици лукови одбијају да сарађују у униформности и крутом поретку. Одбијају да остану само карике у ланцу - сваки од њих жели да постоји за себе. Стога разбијају редове и тако дижу револуцију.

На чувеној слици Паула Клеа лукови замишљених мостова ступају ка нама, сваки посебан, сваки својим кораком. Њихова бројност чини да су свесни своје снаге. Ако ишта желе да „прегазе", то је наметнути, сурови ред. Та слика је била објава рата нацистима који су, мада без успеха у наметању потпуне уметничке једнообразности, ипак успели да потисну сву индивидуалност у уметности...

Наш гост из прошлости биће швајцарско-немачки сликар Паул Кле.

Аутор текста: Хана Гадомски.