четвртак, 01. сеп 2016, 20:00
Код два бела голуба
О постанку имена Сентандреја једна народна прича каже да су Срби крајем 17. века у шуми, на једном огромном дрвету нашли слику Светог Андреје, те да су на том месту основали своју варош и дали јој име по тој икони.
У време доласка Срба, у Великој сеоби са патријархом Арсенијем III Чарнојевићем, област Сентандреје беше спахилук грофа Стефана Зичиа. За годишњих 1000 форинти и шест комада персијских ћилимова, он је Србима уступио право уживања земље и винограда. Један извештај из 1737. године даје приближну слику живота у Сентандреји тога времена:
„Овај град је многољуднији од старог Будима. На дунавској обали и на равници до обале српски народ је подигао своје ниске куће. На пијаци има много дућана и занатлијских радњи у густом реду. Становници су Срби који своју веру слободно исповедају... Срби нигде нису тако добри економи као овде, мада су по природи и добри трговци ..." Осигурани у својим правним односима према држави и спахији, и потпомогнути занатском и пољском привредом, досељеници сентандрејски, дођоше до доминатне улоге у Угарској.
„Нажалост, не можемо више певати: Ми же Сентандрејци целог света славни". Сентандреја је изгубила одавно своју важност. Само седам цркава одолева зубу времена и променама. О њима говори академик Динко Давидов, историчар уметности.
Радио Београд 1, 20.00
Насловна страна: главни трг у Сентандреји са Трговачким крстом који су подигли Срби
Autor:
Војислав Карановић
Од свог почетка, 1968. године, па до данас емисија Код два бела голуба прича приче о старом Београду, његовим житељима, појавама и догађајима, али и приче о прошлости осталих места Србије, и о свему ономе што представља живо језгро наше традиције. [ детаљније ]
Коментари