Код два бела голуба

Све је почело 1939. године, поводом стогодишњице доношења првог закона о Београдској општини. Тадашњи градоначелник Војин М. Ђуричић обраћа се Балканском институту с идејом да се изради једна монографија као „скроман споменик Београду". Књига би обухватила историју нашег града од најстаријих времена до те 1939. године.

Идеја је прихваћена и одмах је створена редакција у којој су били Сима Пандуровић, песник, Боривоје Гавриловић, новинар и Ратко Парежанин, један од оснивача Балканског института. Такође је одмах договорено са градоначелником да се монографија штампа на нашем, француском, немачком и енглеском језику.

Седамдесетак тема обрадила су 42 аутора, међу којима: Александар Белић, Владимир Велмар Јанковић, Јован Дучић, Милан Кашанин, Станислав Краков, Бранко Лазаревић, Коста Манојловић, Предраг Милојевић, Виктор Новак, Владимдир Ћоровић, Веселин Чајкановић и многи други.

Занимљиво је да су њихова имена објављена на почетку монографије БЕОГРАД под називом: сарадници. Међутим, ни један текст није потписан. Тиме су они, мада представници тадашње културне и научне елите, прихватили анонимну сарадњу на том пројекту.

Књига је одшампана у кратком року, па је одмах уследило и њено представљање јавности у згради Београдске општине. Међутим, само неколико дана касније, одлуком те исте општине, књига је - забрањена. Балкански институт као издавач и угледни сарадници били су запањени. Општина је књигу поручила, финансирала њено штампање, а сад је забрањује!

Чак је забрањена и „Политика" на дан кад је објавила врло леп чланак о монографији, из пера Исидоре Секулић. Како се десило да књига није хтела да изгори, говоримо у вечерашњој емисији.

Радио Београд 1, 20.00