Код два бела голуба

На вест о Недељковићевом одласку 5. јуна 2015. године, његов ученик Миодраг Радовић је написао:

„ Остварио је завидну научну и просветитељску каријеру истакнутог слависте и угледног компаратисте у Југославији, Европи и у свету. Његова неуморна радна енергија и неисцрпни стваралачки елан оставили су за професором Недељковићем импозантно научно, есејистичко и списатељско дело. Животни пут га је водио од завичајне Руме, преко Београда, до великих француских универзитета у Стразбуру, Бордоу, до Сорбоне где је студирао Француску и упоредну књижевност и, коначно, до Нансија , где је завршио плодну и богату каријеру као шеф Департмана за славистику и где је за изузетне научне заслуге проглашен за професора емеритуса. Драган Недељковић је један од ретких српских научника који је стекао оба француска доктората: универзитетски и државни.

Универзитетску докторску тезу „Ромен Ролан и Стефан Цвајг„ одбранио је у Стразбуру, а државни докторат је бранио у Монтењевом Бордоу, код славног Роберта Ескарпија. Матични универзитет му је био у Београду, где је предавао Светску књижевност, а као професор по позиву предавао је на Сорбони , Бордоу и Стразбуру. Био је редовни члан Европске академије наука и уметности са седиштем у Паризу...  

Био је неуморан изасланик и афирматор српске културе, уметности, цивилизације. Као сјајан културни посленик био је редовни учесник међународних конгреса и симпозијума на којима је одржао на стотине предавања. Био је такође и сјајан организатор научних скупова и симпозијума у земљи и у иностранству. Организатор је великог научног конгреса Међународне асоцијације за компаративну књижевност у Београду 1967. године, где су се први пут срели научници са Запада и из тадашњег Источног блока... Наша култура је у њему имала велико име и сјајног представника хуманистичке интелигенције, консеквентно ангажованог интелектуалца и борца за хуманистичке вредности..."

У овој емисији слушамо професорова сећања на родну Руму.

Радио Београд 1, 20.00