Код два бела голуба

- Кумашине, чиниш волико, очи отварај, гледај шта пишеш, да после немам нове главобоље.

- Не брините господару. Србија има независно внутрење управленије.

- Ви можете своју земљу уређивати како нађете за најбоље.

- Е, мој кумашине! Да је то јахати коња, пасати сабију и бити се с Турцима, знао бих ја и сам шта бих радио. Али то наше независно правленије мора да се повија по сваком јаком ветру.

Димитрије Давидовић није послушао кнеза. Написао је за мање од месец дана устав по угледу на уставе Швајцарске и Белгије, са општим начелима у демократско-либералном духу. Усвојен је на Сретење Господње 2, односно 15. фебруара 1835. године.

Власт се према Сретењском уставу делила на законодавну, извршну и судску. Законодавна и извршна власт припала би кнезу и Државном савету, а судство је замишљено као независно. Народна скупштина требало је да одлучује о државним финансијама, о увођењу кулука и о државном задуживању.

У поглављу о грађанским правима пише да су сви Срби једнаки пред законом и да се никоме не може судити без суда и закона. У члану 118 се каже: „Како роб ступи на србску земљу, од оног часа постаје слободним." Али Сретењски устав није саставио ни шест недеља, када га је Милош суспендовао. На њега су велики притисак учиниле Порта, Аустрија и Русија. Оцениле су устав сувише слободоумним и тиме заразним.

Главни цех платио је Димитрије Давидовић. Смењен је са дужности уредника Новина србских, са места министра унутрашњих послова, али му је Милош и даље давао плату. Све то нагнаће Давидовића да напише:

У нас ништа није постојано, осим једно самонепостојанство, које остаје постојано свагда.

У вечерашњој емисији говоримо о животу и раду Димитрија Давидовића, оца српске штампе и писца Устава.

Радио Београд 1, 20.00

Насловна страна: Димитрије Давидовић, рад Уроша Кнежевића