четвртак, 11. феб 2016, 20:00
Код два бела голуба
Лужички Срби словенског су порекла, потомци становништва које се средином првог миленијума населило у подручју Одре и Лабе, пре германских племена. Спомињу се први пут у Фредегариусовој франачкој хроници 631. године као Сурби, а касније као Сораби, Сорби или Венди, сазнајемо из књиге Мића Цвијетића „У лепој домовини Лужичких Срба“ .
Данас овај народ себе назива Сербја и Серби. Град Будишин, на реци Спрјевји, културни је центар Лужичких Срба, а ту су и српске школе, цркве и друга обележја њиховог вишевековног живљења на тим просторима. Лужички Срби су по вероисповести католици и протестанти, писмо им је латинично, а Горњолужичани и Доњолужичани говоре и пишу на два различита језика, односно, дијалекта. Сачували су своје бичаје. Најупечатљивији утисак остављају ускршњи јахачи, са нагизданим коњима и коњаницима.
„Иду од села до села, од варошице до варошице. Певају црквене песме и шире радосну вест да је ускрнуо Син. Проносе радосну вест кроз своју лепу Лужицу, раскошну као наша Шумадија", записао је Мићо Цвијетић.
Током историје, а ни после Првог светског рата на Мировној конференцији у Паризу, нису успели да добију своју државу. Данас их има око шездесет хиљада, и све их је мање како време пролази. О Лужичким Србима разговарамо са др Мићом Цвијетићем, књижевником и књижевним историчаром.
Радио Београд 1, 20.00
Насловна страна: Сербски дом у Будишину
Autor:
Војислав Карановић
Од свог почетка, 1968. године, па до данас емисија Код два бела голуба прича приче о старом Београду, његовим житељима, појавама и догађајима, али и приче о прошлости осталих места Србије, и о свему ономе што представља живо језгро наше традиције. [ детаљније ]
.jpg "Вести из света спорта")
Коментари