Караван

Из истих разлога углавном ме мрзи да наредног дана пронађем то остварење на Јутјубу или неком сајту за пиратерију. Мада, руку на срце, немам појма ни шта бих тражио јер углавном не знам ни наслов, ни имена режисера и главних глумаца. Понекад ми се догоди да преспавам крај једног и почетак другог филма и да, кад се тргнем због најчешће неугодног положаја у коме ме је савладао сан, наставим да пратим радњу, потпуно уверен да је реч о истој причи.

Кад сам једне ноћи после десет минута покушаја да схватим како је главна глумица од плавуше постала црнка коначно искључио телевизор и преселио се на кревет у спаваћој соби, нисам могао још дуго да поново заспим, ваљда и због тога што сам баш био љут на себе и своје наопаке навике. Тада ми је пало на памет да покренем сајт „krajevi.com", на коме би потенцијални корисници и остале ноћгубе могли да лако пронађу само крај неког филма.

Пошто се на свим каналима кабловске телевизије коју кад нас има већина становништва врти не више од стотинак филмова, размишљао сам да заиста не би било тешко да се сви ти хепиенди, коначни обрачуни или завршеци истрага поставе као самосталне одреднице, не дуже од десетак минута.

Дугогодишње искуство ме је уверило да је то оптимална дужина неког филма која нам најчешће недостаје, јер углавном заспимо пола сата пре краја. Тачније, кад почне последњи сет реклама, који обично траје по двадесет минута, плус „последње вести" које су десето понављање већ бајатих информација о активностима премијера и њему омиљених министара.

Писац текста: Зоран Николић Зозон

Радио Београд 1, 14.05