Гости из прошлости

"Код мушкарца волим његове стваралачке способности. Што је његово дело веће, то је моја љубав јача. За мене постоје само они пред којима је будућност. Оне од јуче препуштам публици и критичарима."

Алма Малер имала је непогрешив инстинкт да открије великог уметника. У кући Берте Цукеркандл, Алмине пријатељице, 7. новембра 1901. године, упознали су се Алма Шиндлер и тада већ славни диригент Бечке опере, Густав Малер. Исте вечери Малер се заљубио, а двадесетак дана касније запросио је једну од најлепших Бечлијки. Породица је била против....

На путу да постане госпођа Гропијус, Алма је најпре 18. маја 1911. године постала удовица Густава Малера, чега се у опису свог имена до краја живота неће одрећи. Потом чести гости њене куће бивају композитор Франц Шрекер, Малеров доктор Јозеф Франкл, биолог Паул Камерер, што се Гропијусу нимало није допадало, и они престају да се виђају али не због оног што је било, него због оног ко се у животу фаталне Бечлијке појавио када је Карл Мол наручио Алмин портрет. "Enfant terrible" бечке ликовне сцене и Алмин портретиста био је сликар Оскар Кокошка. Њен инстинкт поново је био непогрешив. Још један велики уметник пред којим је будућност најпре ће бити њен, а потом ће припасти остатку света. Вечерали су 12. априла 1912, а већ сутрадан, Кокошка је био луд од љубави....

Током Првог светског рата у салону Алме Малер у бечкој Елизабетенштрасе састајали су се глумци, писци, диригенти, композитори, интелектуална елита инспирисана још увек најлепшом Бечлијком. Једне вечери писац Франц Блаи довео је и младог Франца Верфела, на чије је стихове две године раније Алма написала једну своју композицију за глас и клавир. На први поглед није јој се допао, али за разлику од Гропијуса који није много марио за музику, Верфел је почео све чешће да навраћа делећи с Алмом њена музичка интересовања, и близина је учинила своје. А и Верфелу је у то време предвиђана блистава књижевна будућност....

Алма Малер је као композитор потписала више од стотину инструменталних композиција и почетак једне опере, а сачувано је само 16 композиција за глас и клавир. Малер јој је посветио адађето "Љубавно писмо Алми" из 5. симфоније, "Алмину тему" у 6. симфонији, а 8. симфонију или "Симфонију хиљаде" посветио јој је у целости. Десету симфонију није стигао да заврши, али зна се да ју је писао под утицајем Алминог неверства и њене везе са Валтером Гропијусом. Алма Малер била је инспирација и Александру Землинском, Ернсту Кренеку, Хансу Пфицнеру, Корнголду, Шенбергу, Бритну..... У сликарству, највише од Алме нашло се на сликама и цртежима Оскара Кокошке.

Аутор и уредник емисије - Мирјана Блажић Микић

Радио Београд 1, 13.05