Караван

Некада дугокосог момчића који је током деведесетих шармирао даме по Југословенској левици, од политичког заборава отргао је Александар Вучић. Он га је за време свог потпредседничког мандата поставио за шефа Канцеларије за Косово и Метохију.

Иако је био шеф, Вулин није могао ни нос да промоли на свету српску земљу, па га је његов ментор, чим је постао премијер, поставио на место министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. Вучић је лично ургирао код портира у Влади, како Вулин не би имао проблема приликом уласка у зграду.

А онда је почео Вулинов шоу! У дослуху са Владом, потегао је мере штедње којима су смањене плате и пензије.

Вулинова срцепарајућа објашњења о неопходности донетих мера умало нису довела до митинга подршке, на којем би закинути радници и пензионери узвикивали "Вулине, ми те волимо", а он би им узвратио са "Вулин и ја вас".

Затим је кориснике социјалне помоћи приморао да раде како би остварили право на социјалну помоћ и тако постао први министар за принудни рад у Влади Србије.

Борачким питањима Вулин скоро да се није бавио, осим можда оних која су везана за борачки стаж Че Геваре.

Вулин је недавно изјавио да се не каје због поништеног конкурса за Невладине организације чиме је особе са инвалидитетом, децу и старе оставио без помоћи. Не би требало да изненади ни ако би ускоро Александар Вулин увео некакву таксу коју би социјално најугроженији грађани плаћали како би се смањио буџетски дефицит.

После овог догађаја, НВО је у Србији постала скраћеница за НеВулинове Организације.

За кратко време министар Александар Вулин, вођен хуманим идеалима и пожртвованим радом, успео је да смањи плате, осакати пензије, натера кориснике социјалне помоћи да раде за помоћ, а особе са инвалидитетом, децу са посебним потребама и старе којима је неопходна геронтодомаћица без новца за стручну подршку.

Зато му не треба замерити што с времена на време посети неки спа-центар. И он има душу!

Писац текса: Александар Стојадиновић

Радио Београд 1, 14.05