Гости из прошлости

Управо тим речима, о носталгији, Симон Сињоре насловила је своју аутобиографију. Да се не заборави време када је била неугледна епизодна глумица, отмена грађанка, револуционарка, промашена глумица, шпијунка с Истока, алкохоличарка, дама лаког морала, сељанка из Дижона, домаћица из Обервила, смешна леди Вамос, злоћудна паралитичарка. Рекло би се, као оглас за посао у глумачкој агенцији. Али, то је тек нешто мало од њених улога. Има и других.

"Чудесно је прихватати све лепше и лепше улоге испуњене сећањем и личним искуством које је урезало боре на мом лицу. То су ожиљци смеха, суза, питања, зачуђености и спознаје које препознајем и на лицима својих савременика. За већину жена ти су ожиљци непријатељи. Прогоне их, прикривају, труде се да их уклоне, зауставе... како их само разумем! Нико се не мири с непријатељем који ништа не доноси, којим се ништа не може постићи. За филмске звезде они су убице, знак за одбројавање пре изгона из земље снова. Јер оне морају отићи како не би уништиле снове које су други снивали неколико година. Има у томе много љубави према себи, али и много поштовања, захвалности и љубави према филму и милионима безимених заљубљеника које им је филм положио пред ноге и које не желе лишити чаролије.

За оне који нису имали ни снаге, ни воље, ни храбрости да постану звезде, попут мене, ти су ожиљци постали савезници, штавише, алиби. Кад говорим о борама као о савезницима или алибију, онда је то зато јер ми је старење помогло да прекршим забране, а помањкање телесне дисциплине пружило алиби."

Симон Сињоре је тако мислила, тако се понашала, тако је и писала. "Лепа као дан, пожељна као ноћ", "опасна и привлачна до бледила смрти", потајна и нескривена жудња мушкараца који мисле, филмска звезда која је мрзела гламур, политичка активисткиња погледа упртог увек ка левици, прва Францускиња која је добила Оскара. Неустрашиво је глумила, волела и борила се за своја политичка убеђења заједно са мужем, глумцем и шансоњером Ивом Монтаном, и неустрашиво старила.

"Монтан и ја смо истих година. Он је доживео да ја поред њега старим, а ја сам доживела да он поред мене сазрева."

Аутор и уредник 1. дела емисије: Мирјана Блажић Микић

Радио Београд 1, 13.05