Гости из прошлости

За броширано издање 30, а за оно у платненом повезу 40 динара. Толико је тридесетих година минулог века коштала "Књига посластица" Александра Петровића. Њена цена бивала је много виша за оне мужеве који би се оглушили о молбе својих драгих супруга да дођу до те толико популарне збирке рецепата. И то у апоенима од неколико дана дурења, љутње, па и бојкотовања кухиње. Но, није тако било у свакој кући...

Елегантна је, отмена и децентна. Украси су јој сведени, линија облика увек иста и прецизно изведена, боја једна и деценијама се не мења. Она је старомодна тајновита Бечлијка која је одавно схватила да се лепота крије у једноставности и имену слатком као шећер. Сахер торта...

Када сам била мала, увек се код тетке на слави јела и Васина торта. У то време у мојој фамилији то је била «торта јединица» са само једном кором и дебелим слојем чоколадног фила и белог шаума. «Васиница» се служила и о рођенданима, годишњицама и државним празницима, а онда се волшебно изгубила. Поуздано знам да јој је доста лутања и да је почела да нам се враћа, само јој треба мало подршке...

Та торта годинама је била породична загонетка. Свима се допадала, сви су једва чекали славу код Прокића само због ње, и сви су годинама ту загонетку решавали сами. Зашто, ни данас не би умели да објасне. Неке се ствари ваљда толико уважавају да је свако питање о њиховом пореклу или настанку вишак. Зато нико није питао Прокиће како се прави њихова розен торта. А ни они ништа нису причали. Љупко су, из славе у славу, ћутањем чували своју мезимицу од туђих кухиња, промашаја и вајкања да рецепт не ваља...

Она је једноставна, сведено слатка, карамелизирано бљештава, и не тражи много новца да би се појавила у најбољем светлу. Каква је данас, таква је била и пре више од дванаест деценија када се појавила први пут на националној изложби. Своје име дугује једном мађарском презимену, иако многи у њеном изгледу траже сличност са музичким инструментом. Свака сличност је случајна, а њено име је - мадам Добош, пардон - добош торта...

Свадбена торта траје само један дан, обично има три спрата и смешан пар од марципана на врху. Ритуално се сече и сви би гости требало да пробају макар по парче. Питање без одговора гласи - зашто се никад, ама баш никад, не служи кад се нико не венчава?

У укрштеним речима може да пише, рецимо, под 7 водоравно - име славне руске балерине Павлове, три слова. Или, под 21 усправно - руска балерина Ана, чувена улога "Умирући лабуд" Камија Сен Санса.

А под 19 водоравно, следи питање - торта која је име добила по чувеној руској балерини Ани. Ко зна - упише Павлова и реши укрштеницу. Остали слушају "Госте из прошлости".

Аутор и уредник емисије: Мирјана Блажић Микић

Радио Београд 1, 13.05