Гости из прошлости

У "Гостима из прошлости" приче о Васкрсу - Радоја Домановића, Светозара Ћоровића, Милорада Павића, Томислава Ђокића и Исидоре Секулић.

"Велики петак. Црква препуна света. Било је дирљиво и сјајно. Скрушили смо се. Видели смо Христа који је свршио свој задатак, и сетили смо се својих несвршених задатака. Излазећи из цркве, било нам је и лако и тешко. На целивање ћу доћи после, увече. Више волим кад је црква празна, и кад је ноћна тишина...."

"Кад је мој стриц Павле био мали, ниједном празнику није се радовао толико колико Ускрсу. За њега је то био празник над празницима. О томе и данас са заносом приповеда. Плима ведрог расположења почињала би већ на Велики петак. То је дан одређен за фарбање перашки, како се у нашем крају називају ускршња јаја....."

"На све стране, куда год се окренете, видите журбу и припрему за сутрашњи велики празник. Понегде већ све спремно, само још каква жена, повезана шамијом, брише прозоре; негде ствари изнете у двориште, а соба још ономад окречена, па сад перу патос; овде, опет, из куће чујете како лупа тучак у металној ступици – то се туца шећер или ораси; онде опет, осетите мирис пржене каве; прекопута у другој кући видите како се врата отворе и изиђе дечко с тепсијом колача, а за њим се помоли домаћица са засуканим лактовима..."

"Зашто ли је бабо отишао тако далеко? А лањске године био је још с њима о Васкрсу, туцао се. Сам донио и јаја из чаршије, сам сио међу њих, па се туцали. Донио био и меса и вина, па сви јели, пили, пјевали. Долазиле чак и неке комшије, те и они пили и пјевали… Све пјевало… Није као сада… А сад их нико и не гледа, нико им се не јавља више, нико им ништа не даје… Једино комшиница Савка што им синоћ дала два јаја, - ова што их држе у руци, - кад су јој донијели воде. Једино она. Други их се нико ни сјетио није...."

Аутор: Бранислав Тодоровић Клинић

Радио Београд 1, 13.00