Караван

Добро, а зашто Институт за здравље, кад сам недавно ишао у Институт за плућне болести? Лечим ли ја здравље или болест? Лекар ме у недомици упути из Дома здравља прво у Ургентни блок, затим у Клинички центар, па у Завод за трансфузију крви, онда у... можда ће ме послати и на Војну академију, каже. Домови, блокови, институти, заводи, центри, академије... Нигде болнице?! Збиља, шта беше оно некада давно што лепо бејаше?

Мада о нашем здравству не знам ништа (баш као и сви досадашњи министри здравља) из овога закључујем да се оно, бар са језичке стране, не разликује много од светског. Питање "Шта оно беше болница?" актуелно је и у Беогаду, и у Подгорици, и у Бриселу, и у Вашингтону, а и шире. Али, овде су све болнице постале "клиничко-болнички центри". Нису се уједињавале, ни укрупњавале, углавном су у зградама у којима су и некада биле, али су добиле звучнији назив. 

Исти слушалац каже да је недавно с неким колегом разматрао резултате неких мерења, па га је овај упитао да ли су та мерења компетентна. Комшија Драган сматра да човек може бити компетентан (надлежан и довољно стручан), али мерење може једино бити поуздано или непоуздано, тачно или погрешно.

И, потпуно је у праву. "Компетентно мерење" подсећа на "толерантно одступање", "толерантно загађење ваздуха" и слично, где толерантни могу бити само људи, док за појаве које толеришемо треба рећи да су допустиве, прихватљиве или подношљиве.

Писац текста: Зоран Николић Зозон

Радио Београд 1, 14.00