четвртак, 27.12.2012, 20:05 -> 15:44
štampajКод два бела голуба
Мене годишњих доба изазивају мене у песнику. Зими је песма у свему налик природи: смрзла, суморна, сетна...Како у других, тако и у Војислава Илића.
Autor:
Бранка Селаковић
Од свог почетка, 1968. године, па до данас емисија Код два бела голуба прича приче о старом Београду, његовим житељима, појавама и догађајима, али и приче о прошлости осталих места Србије, и о свему ономе што представља живо језгро наше традиције. [ детаљније ]
Под покровом снежним природа почива,
И суморно сунце у тами се скрива,
Не трепери зрак.
Не хори се песма из даљине степне,
Само узвик јекне или бронза клепне
Кроз вечерњи мрак.
И светло дана у тами се скрива,
Под покровом снежним природа почива
Мртви, тешки сан.
Тако вече пада, тако зора стиже
И тако се страшно, као мртвац, диже
Омрачени дан.
Али песма моја под тежином јада
Још пролеће чека, весељу се нада
И развија лет
Као жива клица под лавином снежном,
Што лагано клија, са стабљиком нежном
И постаје цвет.
Малену збирку песама о зими сачинио је Бранислав Тодоровић Клинић.
Радио Београд 1, 20.00
_169x300 "Zeleni i crni list")
.jpg "Књига др Маргерит А. Питерс \"Џендер револуција-глобална агенда?\"")
