Караван

Купим, дођем на касу, он куца све уредно, сума је она коју сам очекивао и ја одем задовољан што сам се преварио у процени. Када сам дошао код куће погледам у рачун. И сада ви мислите да сам уочио неку превару. Ма јок, сви производи су уписани, нема вишка на рачуну. Огрешио сам се о човека. Он је вероватно власник самопослуге, зато и ради на каси па лично води рачуна о угледу своје фирме и својим муштеријама. Добро, де, дешавају се погрешне процене.

Ма проверићу још једном, коме више верујем: себи или рачуну? Избацим све из кесе, поново све проверим и - опет закључим да је све чисто. И кусур је тачно враћен дакле, нисам освојио три бода на гостујућем терену. Да ли је могуће да сам толико промашио када се из ВИП ложе може видети да је тај човек склон махинацијама. Овог пута ме није покрао али ће покушати други пут, надам се ја и браним своје мишљење.

Пре него што ћу да заврљачим рачун, разочаран у своју процену, бацим још једном поглед на рачун и, ево га - два пута је откуцао паштету, односно једна роба али две у количинама. Да сам то уочио на каси он би сторнирао једну цену и крађа не би прошла, а да сам ја ту паштету ставио у задњи џеп са намером да је не платим имао бих великих проблема због тога. Он није имао никаквих проблема зато што је мојих 65 динара ставио у свој задњи џеп.

Нашим језиком речено: он је испао способан, а ја будала и неспособњаковић.

Писац текста: Зоран Николић Зозон

Радио Београд 1, 14.00