Караван

И док су нас први позивали да после једне овакве неправде извршимо колективно самоубиство, или се пак један по један бацимо са Бранковог моста у дубоку Саву, други само што нису приредили ватромет, а са те стране чују се предлози, а предузимају и многобројне иницијативе. Ускоро се може очекивати да се Готовина и Маркач предложе за наша највиша одликовања, а за очекивати је да Анти припадне Карађорђева звезда, а Маркачу Обилића медаља, с образложењем да Хашки трибунал нису победили ни Слоба, ни Шешељ, ни Караџић, ни Младић. Хашки трибунал су до ногу су побили Готовина и Маркач.

Осим формалних одликовања, ова двојица јунака нашег доба заслужују да им се у Београду додели макар једна улица, па да се леви тротоар зове по Готовини, десни по Маркачу, а коловоз да прогласимо нашим путем у Европу.

Наравно, овакву победа ће, као и сви наши досадашњи тријумфи бити заборављена, ако се дан када је она извојевана не прогласи за државни празник, који би се славио дуже и од судњега дана, а поете има да се позову да пишу оде овој двојици јунака, јер ако ишта знају, наши пјесници умеју да склепају нешто у том смислу.

Мало по мало, ова друга, радосна, победоносна и тријумфалистичка, има да потисне ову лузерску, очајну и огорчену Србију, а кад се то догоди, сви Срби ће да се саберу око логорске ватре и певаће ведске пјесме све до зоре како је победа над Хашким трибуналом био наш највећи тријумф од нашег пораза на Косову.

Писац текста: Зоран Николић Зозон

Радио Београд 1, 14.00