Гости из прошлости

"Дом за опоравак доктора Селамења! Наравно, наравно, да је за опоравак, али за опоравак аристократског мозга. То су изоставили. Како би иначе моја цењена мати, грофица Адела де Тулуз Лотрек, рекла на соареу код мадам Серт да јој је син заправо у лудници!?

А ја нисам луд. Знам да нисам. Ја сам само много пио... Зашто? Па, тако је лакше..... све је лакше, боље, лепше и шармантније. Ко је богаљ? Ја!? Откуд? Хоћете да заиграм? Шта, ниједна дроља неће да седне за мој сто у кафани? Ни да ми шапне на уво колико франака вреди. Па шта! Зато фине даме хоће. Лака размена мисли о сликарству, времену, Драјфусу и Сари Бернар. Може и више од тога - историја лозе Лотрекових, географско порекло њихових имања, шетње по околним замковима и .... "Госпођице Дениз, хоћете ли да се удате за мене?" О, ту грешку направио сам само једном.

Знање, богатство духа, новац, манири, сликарство.... ништа од тога, а ни све заједно није могло да претегне на ваги која се клацкала између наказности мога тела и лепоте мога духа. Пиће ми је помогло и да први пут одем у јавну кућу. Једино блудницама није било важно како изгледам. Као што сам ја после неког времена престао да примећујем да ли је нека разголићена до паса или је само у чарапама или корсету, тако ни оне нису примећивале моје предебеле усне, ни наочаре са дебелим стаклима, ни кратке здепасте ноге. Оне су полазиле од себе - и њих има свакаквих, па опет свака нађе муштерију. А моја једина стална муштерија био је коњак... или апсинт..."

Аутор и уредник емисије: Мирјана Блажић Микић

Радио Београд 1, 13.05