среда, 07.11.2012, 14:05 -> 12:14
štampajКараван
У Србији се више не зна ко кога прислушкује. Како некога ухвате у неовлашћеном прислушкивању, тако се тај неваљалац правда да је све чинио у интересу безбедности државе и грађана.
Некада су органи власти једини имали техничка средства за то. Од ушне шкољке Алексе Жуњића, до софистицираних уређаја за релејно и насумично прислушкивање. Највише су их занимали политички противници, својеглави дисиденти и понеки мангуп из криминогене средине.
Данас свако може да прислушкује свакога. Бубице и камерице са одашиљачем јефтиније су од пакле цигарета, а програм који настаје као производ њихове употребе занимљивији је од сваког ријалитија.
Тако, жена може да прислушкује мужа, муж швалерку, швалерка свог мужа, швалеркин муж жениног швалера... Све у круг.
Зато уопште не чуди што се неко сетио да прислушкује Вучића. Јер он као шеф бироа прислушкује корумпиране привреднике, они криминалце, а криминалци полицајце, па му дође некако логично да полицајци прислушкују Вучића. И док је мотив за прислушкивање Вучића прилично јасан, не знам због чега је у ову причу уплетен и Тома Николић.
Прислушкујући њега, жбирови су могли да сазнају једино тајни рецепт за справљање ракије "томоваче", колико литара и од ког воћа се ове године пече ракија у Бајчетини, да ли се Тома наоштрио да ове године испече бољу ракију од Македонаца, у каквом је стању пипа на Николићевом казану и да ли казан иште крпљење услед учестале употребе...
...Могло би се закључити да се у Србији ипак зна кога прислушкују, али да се још увек не зна тачно Ко. Али нема сумње да ће се оперативним полицијским радом, који подразумева и то да полиција прислушкује прислушкиваче у полицији, ускоро открити и ко стоји иза прислушкивања.
Писац текста: Александар Стојадиновић
Радио Београд 1, 14.00
Коментари