Гости из прошлости

Тога дана Старчић је држао часове на Позоришној академији и отишао право на представу. Трећи чин завршава се његовим речима: "Погаси свеће, Тома, доста је за данас!" Завеса се спушта, а глумац, као да га је ова реченица уверила да је то и крај представе, право у гардеробу! Пресвлачи се и креће кући. Док је пролазио кроз салон, колеге су га питале: "Викторе, куда?!" А Виктор Старчић је мирно, као да га не чека још један чин, одговорио: "Идем кући. Уморан сам."

Испратили су га са смешком и неверицом. Мислили су - тркнуће на неки минут, ту негде. Међутим, Виктор Старчић је заиста пошао кући. Само што је стигао, зазвонио је телефон. Био је то Лала из позоришта:

- Вики, ако стојите, одмах седите!
- Стојим, Лало, стојим. Шта је тако хитно?
- А Ви код куће?! А четврти чин "Глорије"?
- Па као увек, Лало, добро је било.
- Шта сам могао, морао сам да пустим четврти чин!
- А што га не бисте пустили, Лало?
- Па како сам могао другачије, представа је морала да иде до краја!
- Ама, шта вам је, Лало?! Представа увек мора да иде до краја.
- Али без Вас?
- Без мене?! Зашто без мене?! - чуди се Старчић.
- Сада је већ касно да дођете. А глумци, шта ће, јадни, сналазе се некако!

Старчића је облио зној. Никад му се тако нешто није десило. Сутрадан је сазнао да се све ипак срећно завршило. Глумац Дејан Дубајић извео је праву бравуру. У томе је био прави мајстор. Прибегао је једином могућем решењу - "препричао" је улогу Виктора Старчића. Током четвртог чина стално је говорио:

- Како би то рекао Дон Зане!

А Дон Зане је у то време био код куће, у београдској Улици Томаша Јежа.

У Гостима из прошлости - глумац Виктор Старчић.

Радио Београд 1, 13.00