Караван

Убрзо смо решили и проблем Косова. У НАТО пакту се још чуде како смо успели да их пресалдумимо на нашу страну, а ми и даље тврдимо да није на нама да откривамо како нам је то пошло за руком...

Онда смо запослили једно милион људи. То је чист популизам! - поручили су нам са ММФ-а и сличног зеленаштва, али кад су дошли и сами се уверили како се по Србији пуше фабрички димњаци, иако је пушење на јавним местима овде забрањено, а саобраћајни шпиц се претвара у обичан кркљанац, скрушено се извинили, на шта смо ми затрептали ко Барбика пред спавање. Корпуцију смо свели на ниво из деветнаестог века, када о том феномену нисмо имали појма. Из Европске уније су нам одмах упутили молбу да започенемо преговоре о хитном приступању, а замолили су нас, док смо се ми загонетно смешили, да их одмах упознамо с мерама против покварености које би и они могли да предузму.

Најзад, дали смо грађанима и по оних хиљаду обећаних евара, тек да се не осећају превареним дуже него што је неопходно. Кад смо хтели мало да предахнемо уживајући у успесима које смо постигли преко ноћи, Савет безбедности нам је под претњом бомбардовања поставио ултиматум испред целокупног напредног човечанства: или ћете да нам кажете како вам је све ово успело, или ће дандарање почети имидијатли.

Шта смо могли, него да пред уценама и под мучењем признамо да смо све ово успели захваљујући томе што још нисмо саставили владу.

Наравно, одмах се зачула сирена која је огласила престанак претњи из ваздуха, али опасност да ћемо саставити владу још није прошла.

Писац текста: Зоран Николић Зозон.

Радио Београд 1, 14.00