четвртак, 16.02.2012, 14:05 -> 12:40
štampajКараван
Драга Савета, искрено, не знам ни зашто Вам пишем? Можда је ово последњи вапај жене која зна да јој нема помоћи. Елем, зовем се Србија. Имам прилично година, а ипак сам наивна, детињаста, помишљам и да сам глупа. Али то само у тренуцима луцидности. Мој највећи проблем је што нисам самостална. Ово је ситуација у којој се данас налазим.
Скоро десет година сам у вези са момком који се зове ЕУ. Висок је, црн, развијен, моћан, бави се свим и свачим, богат, не да свакој да му приђе. Ма, ко би му одолео? ... Знате, Савета, ја себе никад нисам волела нити ценила, из сиромашне сам породице, неугледна сам... Шта такав човек види у мени?! Било како било, почели смо да се забављамо. На почетку је био пажљив, водили смо љубав нежно, обасипао ме поклонима... Али, то је било кратког века. Убрзо је почео да ме шамара, онако из љубави. Нисам се бунила, јер ми је било много стало до њега. ... А онда је једног дана учинио нешто дивно. Замислите, Савета, понудио ми је брак. Ево и сад сам се најежила кад се тога сетим. Шта кажете - да ли сам прихватила?!...
Драга Савета, имам ли ја уопште право да толико унесрећим човека који ми је посветио толике године? А и престаће да ме туче једног дана, је л' да? Јој Савета, шта љубав уради од човека? Па, јел' то нормално?
Одговор докторке Драге Савете у једном од бројева после избора...
Писац текста: Зоран Николић Зозон.
Радио Београд 1, 14.00
Коментари