Гости из прошлости

"На каучу код Фројда?! Сестрице, Дали леже, затвара очи и почиње да прича: Година је 1936. Налазимо се у нашем стану код Сакр-Кера. Гала сутрадан треба да буде оперисана. Операција је веома озбиљна. Међутим, Гала се нимало не брине и ми читаво поподне правимо два надреалистичка предмета. Она се забавља као дете прикупљајући чудну гомилу ствари које механички претвара у прах. Металне антене упиру у неке мембране. Једна посуда пуна брашна ублажава ударце груди које уместо брадавица носе по једно петлово перо.

Ја правим „хипнагогички часовник" - огромна векна хлеба лежи на раскошном постољу, а на хлебу 12 мастионица, напуњених мастилом. У свакој је перо различите боје. Ја сам одушевљен! Предвече Гала завршава свој предмет и ми седамо у такси да га пре одласка на клинику покажемо Бретону. Предмет се распао. Ми смо потпуно бели од брашна.

Остављам Галу на клиници и враћам се кући. Настављам да правим предмет који сам започео тог поподнева. Стално сам мислио на мој предмет. Нисам мислио на Галу. Нисам се бринуо.

Додао сам 60 акварела мастионица са перима, које сам насликао на комадићима хартије и окачио жицом изнад хлеба. Био сам у екстази! Посматрао сам апсурдни и страховито реални изглед мог предмета, а затим сам око 2 сата после поноћи легао и утонуо у миран сан.

Пробудио сам се у 5, али као демон! Гала! Галушка! Галушкинита! Сузе ми врцају, вреле и болне као порођајни грчеви. Чим престанем да плачем, видим Галу ослоњену на врата колибе у Кадакесу; Галу како се крајем лета сагиње да узме блистави камичак међу стенама; Галу која је отпливала тако далеко да од њеног малог лица видим само осмех... Плакао сам недељу дана..."


Аутор и уредник: Мирјана Блажић Микић