Јесењи музички маратон 202: Када очи певају
Ако следимо ону народну „очи су огледало душе“, онда овога јутра можемо рећи да смо сви слухисти. Јер ако наше очи запевају, а све је лакше и рећи и урадити уз песму, онда је овога јутра буђење право мало распевавање.
Баш зато што у нашим или нечијим очима можемо прочитати сваку истину, видети да ли је неко тужан чак и када се смеје, открити лаж, уочити забринутост, између редова видети шта се крије иза сваке маске, није изненађујуће зашто су се очи и све оно што крију или говоре нашло у толико песама. Бројне су приче опеване о нечијим плавим очима, кишама које се крију у неким очима боје кестена, никада прежаљена најлепша два кликера, неким враголастим очима на врх главе, сетним очима боје реке, вољеним очима сакривеним иза облака.... И без обзира да ли су сетне, веселе, тајанствене или враголасте, те очи никада не лажу. Зато овога јутра „очи певају“ све оно што је некада тешко изговорити. Распевавање може да почне, а три сата буђења биће лепше, јер „ко пева зло не мисли“.
Водитељка: Милена
Музичар: Алек
_169x300 "Zeleni i crni list")
.jpg "Славомир Мрожек: Ко је ко")
.jpg "Дневни магазин културе")
