Широм затворених очију

Много је примера еколошке борбе у свету, а вечерас причамо о неким од најинспиративнијих.
Подсетимо се праксе грљења стабала од стране жена (Hug The Tree Movement) у подручју Хималаја, седамдесетих година прошлог века. Оне су својим телима штитиле шуму од посецања тврдећи да шума служи плодној земљи, чистом ваздуху и води, а не профиту. У тој борби су успеле јер је резултат био забрана сече стабала. Овај Чипко покрет је директно повезан са једном од најистакнутијих екофеминисткиња у свету, Ванданом Шивом, физичарком, филозофкињом и еколошком активисткињом. Шива је посебно позната по књизи „Остати у животу: жене, екологија и развој” (1988.) где се говори о патријархалном извору насиља над природом и женама и нужности повратка женском принципу. Ово је једна од фундаменталних књига да би се разумео екофеминизам, који аспектује различите везе између жене и природе.
Пробудила је праву револуцију међу женама Трећег Света. Шива наглашава да је насиље над природом повезано са насиљем и маргинализацијом жена, посебно у земљама Трећег Света. Тврди да жене не продукују само живот биолошки, него и кроз своје друштвене улоге. У контексту сиромашних жена које раде на фармама Индије, пошло се од тога да жене пружају потпору природи тако што саде и узгајају биљке - оне продукују природу на тај начин - од чега зависи опстанак њих и њихових породица. У том смислу, Шива повезује гашење природе са гашењем жене, или цветање природе са цветањем жене. Али, на ширем плану, њихове друштвене улоге могу се спознати и кроз активизам, разне акције у заштити природе. Рецимо, локална организовања група жена у селима Индије које протестују против комерцијалне употребе водених ресурса и слично. 

Води, Петар Протић.