Властимир Павловић Царевац

Властимир Павловић је рођен 1895. године у селу Царевац, по којем је и добио надимак. Дипломирао је 1923. на Правном факултету у Београду и успешно се бавио адвокатуром. Међутим, љубав према музици била јача, те је у марту 1929. године Царевац засвирао народну музику са својим оркестром на таласима Радио Београда.

Пратили су га музичари аматери, по занимању архитекте, лекари, судије, инжењери... О самом почетку рада Народног оркестра Царевац говори: 

Први студио налазио се на врху зграде Академије наука у Кнез Михаиловој улици где је и Царевчев оркестар почео своју дугу каријеру у Радио Београду.

О тим првим данима радио певања са чика Царем, како су га пријатељи звали, сећа се Теодора Арсеновић, чувена глумица, оперска и радио певачица:

За наступе је бирао најбоље певаче, који су усвојили осећајно извођење и правилно наглашавање речи. Чим би приметио да неки музичар ради хладно, како је говорио „без срца", опомињао би га шалом да би исто звучао на свадбама и сахранама.

Преласком Радио Београда у зграду Занатског дома 1948. године почиње нова ера Радио Београда. Студио 8 је постао дом народне музике о чему сведочи Бранко Белобрк, вилиниста у оркестру који је Царевац предводио:

До 1954. године када је набављена опрема за снимање трајних или архивских снимака Радио Београда целокупни музички програм се изводио уживо. О томе члан првог радијског дуета сестре Радуловић- Јовановић Нада Јовановић:

Осим посла на радију и дириговања хором друштва „Абрашевић", посветио се изучавању музичке баштине: тежио је да то благо сачува, прочисти и унапреди. Бринуо је о мелодији, ритму, тексту, украсима, нагласку, о свакој појединости која доприноси савршенству. У први план стављао је гудаче, кларинет и флауту, док је хармоници давао улогу пратње.

Говорио је да певач пева песму а да су музичари ту да је украсе. Певаче је учио да певају како говоре. О педагошком раду Царевца сведоче певачи Радио Београда Нада Воденичар и Драган Кркић:

Весело „Жикино коло" написао је за Жику Тутунџића, угоститеља из Великог Градишта и као поклон за славу Светог Арханђела одсвирао је уживо на радију. Остао је везан за родни крај, где су га величанствено дочекивали и приватно и на концертима.

У облачењу је следио лична правила, обележена жељом за слободом: није волео да носи кравате ни лептир-машне, због чега су му у свечаним приликама гледали кроз прсте.

Непосредан и опуштен, са друштвом се састајао у кафанама „Под липом", „Три грозда" (Шуматовац), „Зора" или „Орашац", где је наручивао „бело вино и пиколо сифон". У пићу је остајао умерен, а пажњу усмеравао на разговор.

Властимир Павловић Царевац изненада је преминуо 10. јануара 1965. године од запаљења плућа. На вечни починак испратило га је двадесет хиљада поштовалаца и оркестар од десет виолина уз звуке „Марша на Дрину".

Од 1995. године у Великом Градишту одржава се фестивал „Царевчеви дани" и штампа часопис „Царевчева лира".

 

 

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње