Биолошки сат не може да се помери – зашто је важно не одлагати одлуку о родитељству

О неплодности се данас говори отвореније него раније, а парови се све чешће обраћају лекарима тражећи помоћ да остваре потомство. Ипак, већа информисаност не мења биолошке чињенице: одлагање родитељства, посебно код жена, може значајно да отежа остваривање трудноће.

Професорка др Ана Митровић Јовановић, специјалиста гинекологије и акушерства уже специјалности и шефица катедре, која се овом облашћу бави професионално, упозорава да неплодност расте не само у Србији већ и у свету, при чему је посебно изражен пораст мушке неплодности.

Један од важних разлога за све чешће суочавање са проблемима зачећа јесте померање одлуке о родитељству у касније животно доба. Људи данас најпре желе да заврше школовање, изграде каријеру, путују и обезбеде одређене животне услове, па тек онда размишљају о проширењу породице.

„Данас људи који се осећају младо и изгледају младолико врло често тек око 40. године крећу, када су неке друге ствари у животу завршили, да размишљају о томе, и онда се дешава проблем“, објашњава др Митровић Јовановић.

Биолошки сат не прати савремени начин живота

Иако медицина напредује, а могућности лечења неплодности постају све веће, биолошки сат и даље представља ограничење које није могуће једноставно померити.

Према речима др Митровић Јовановић, најбољи период за рађање је око 25. године. То, наравно, не значи да свака жена тада мора да постане мајка, већ да је важно да млади буду свесни промена које се с годинама догађају у репродуктивном систему.

„Ми нисмо добили борбу са биолошким сатом. Можемо да га померимо у контексту да неко ко има 45 изгледа као да има 30 или 35, али старост, посебно када говоримо о женама, старост те јајне ћелије је управо онолико колико година има та жена“, истиче докторка.

Са годинама се смањују број и квалитет јајних ћелија, што може да отежа остваривање трудноће. Зато, како наглашава, није довољно ослањати се на то што се неко осећа младо и здраво.

„У тим годинама смо у проблему што их, ем, имамо мало, ем је упитан њихов квалитет. Тако да увек желим да укажем на то да млади људи треба да буду свесни чињенице да године пред њима, у биолошком смислу, нису њима у прилог", додала је гошћа Београдске хронике.

Каже и да образовање, посао и друге животне планове људи могу да остварују и касније, али да биологија не може да се прилагоди њиховим жељама и плановима.

Када је време да се пар обрати лекару

Једно од најважнијих питања за парове који планирају потомство јесте колико дуго треба покушавати природним путем пре него што затраже стручну помоћ.

Др Митровић Јовановић објашњава да одговор зависи од животне доби, али и од здравствене историје оба партнера.

Код младих парова који немају познате здравствене проблеме, жена има редовне менструалне циклусе, није имала операције на јајницима, а ни она ни партнер немају болести које би могле да утичу на плодност, могуће је покушавати до годину дана. Међутим, уколико постоје додатни фактори ризика, не би требало чекати толико дуго.

„Ако постоји, без обзира на то што су млади, било који додатни разлог, онда заправо не треба чекати дуже од неколико месеци, до шест месеци“, објашњава докторка.

Посебно упозорава на парове у којима жена има више од 35 година. Уколико трудноћа не наступи након неколико месеци покушавања, требало би се обратити лекару и урадити основне анализе.

За жене у каснијој животној доби савет је да не одлажу разговор са стручњаком.

„Код старије животне доби, по мени, треба тражити макар разговор са лекаром који се бави овом облашћу одмах“, наглашава др Митровић Јовановић.

Замрзавање јајних ћелија – важна је и старост, али пре свега квалитет

Замрзавање јајних ћелија једна је од могућности очувања репродуктивног потенцијала, али докторка наглашава да није намењено искључиво женама које тренутно немају партнера и желе да одложе родитељство.

Посебно се препоручује пацијенткињама које се лече од онколошких болести, јер терапије могу да утичу на репродуктивну функцију. У таквим случајевима могуће је замрзавање јајних ћелија код жена, односно сперматозоида код мушкараца.

Другу групу чине жене код којих се током редовних прегледа и хормонских анализа утврди смањена функција јајника. То може бити случај и код релативно младих жена које још немају партнера, а породична анамнеза указује на ранији улазак у менопаузу.

Докторка наводи пример пацијенткиње старе 28 или 30 година чија је мајка ушла у менопаузу са 43 године. Таква околност може бити разлог да се размотри замрзавање јајних ћелија.

Кандидаткиње могу бити и жене које су имале операције на јајницима, као и пацијенткиње са ендометриозом, код којих је важно проценити репродуктивни потенцијал и могућности очувања плодности.

Ипак, проблем је што се за ову процедуру често распитују жене тек око 40. године, када већ размишљају о трудноћи, али немају партнера са којим би је оствариле.

„Оне желе трудноћу, оне се надају да ће са неким остварити. Око 40. године, када схватају да време пролази, а да оне немају партнера, желе на неки начин да себе смире и обезбеде неки мир за наредних пар година“, објашњава докторка.

Иако је и тада могуће разговарати о замрзавању, резултати могу бити знатно повољнији ако се поступак обави раније.

„Ако причамо о замрзавању, онда је то много боље урадити до 35. него после 35. године, јер није само што ћемо имати већи број ћелија, имаћемо и квалитет“, истиче др Митровић Јовановић.

Као илустрацију промена које настају с годинама наводи да од десет јајних ћелија код жене старе 35 година пет може бити репродуктивно здраво, док код жене од 37 година тај број може да буде две или три.

Зато је њена порука јасна – о очувању плодности треба размишљати пре него што се појаве тешкоће са зачећем.