уторак, 04.08.2026, 10:41 -> 10:45
Извор: РТС
Некретнине или путовања – шта је исплативија инвестиција
Док једни верују да је стан најсигурнији начин да се сачува капитал, други сматрају да су путовања најбоље улагање у себе. Стручњаци објашњавају зашто се у Србији традиционално бирају некретнине, колико су оне заиста исплативе и могу ли искуства стечена на путовањима бити вреднија од квадратних метара.
Улагање у некретнине остаје најчешћи избор грађана Србије када размишљају о томе како да сачувају и увећају капитал. Са друге стране, све више људи сматра да су путовања једна од најбољих инвестиција, јер доносе искуства, знања и успомене које трају читав живот.
Где је граница између материјалне сигурности и личног развоја и да ли је уопште реч о избору „или-или“, говорили су неуропсихијатар и светски путник проф. др Владимир Дилигенски и Ненад Ђорђевић из Кластера некретнине.
Путовања као улагање у себе
За проф. др Владимира Дилигенског највећа вредност путовања није у дестинацијама већ у искуствима која човек стиче.
„То је једно изванредно искуство, доживљај. Сусрећете се са другим народима, обичајима и културама, упознајете људе и природу коју никада раније нисте видели“, наглашава др Дилигенски.
Према његовим речима, све што човек види и доживи на путовањима постаје трајно богатство које носи са собом, а подсећа и на стару јеврејску мудрост да је „улагати у себе најбоља инвестиција“, која се најчешће односи на образовање, али, како истиче, важи и за путовања.
„Да бисте путовали, морате да имате радозналост. Морате да имате неког 'црвића' који вас тера да видите нешто ново“, напомиње неуропсихијатар, подсећајући на животни пут Доситеја Обрадовића, који је као просветитељ и путник обилазио Европу вођен жељом за знањем и упознавањем различитих људи и култура.
Некретнине су потреба, путовања избор
Осврћући се на дилему да ли би уместо бројних путовања изабрао вредну некретнину, Дилигенски истиче да те две ствари није могуће директно поредити.
„Некретнине су обавеза, јер морате негде да живите. Ако неко од њих прави бизнис и издаје их, то је друга прича.“ Додаје да већина људи који имају стабилну професију може да издвоји новац и за повремено путовање, јер то више није тако скупо.
Путовања и некретнине представљају различите животне потребе и не треба их посматрати као супротстављене изборе, истиче гост Јутарњег програма.
Зашто се у Србији највише улажу у станове
Ненад Ђорђевић, као стручњак за тржиште некретнина, истиче да је Србија специфична по томе што грађани традиционално највећи део уштеђевине усмеравају у куповину некретнина.
„Наша нација улаже у некретнине новац који има. Ми не улажемо у обвезнице, хартије од вредности и акције“, каже Ђорђевић, пре свега због историјског искуства.
„Имали смо неколико великих инфлација, једну хиперинфлацију и више пута нам је пропадала валута. Зато смо навикли да улажемо у некретнине.“
Дугорочно гледано, додаје, некретнине су се показале као сигурна инвестиција јер су током деценија задржавале и увећавале вредност.
„Када гледате период од 10, 20 или 30 година, цена некретнина је расла. То чак нису ни мале стопе раста. И деведесетих година, у време хиперинфлације и санкција, цене су расле“, напомиње Ђорђевић.
Исплативост зависи од начина улагања
Поред раста вредности, власници некретнина могу да остваре приход и кроз издавање, упркос томе што је добит у Србији, каже Ђорђевић, мањи него на појединим страним тржиштима.
Објашњава да се код нас уложени новац спорије враћа кроз закуп због великог броја станова у власништву грађана, мањег наталитета и ограничене тражње за изнајмљивањем. Истовремено, тржиште купопродаје остаје активно јер се новац добијен продајом најчешће поново инвестира у некретнине.
„Ако купите некретнину у Емиратима или у Сједињеним Америчким Државама, брже ћете вратити новац кроз издавање него код нас“, истиче Ђорђевић.
Ко бира сигурност, а ко нова искуства
Дилигенски сматра да постоје разлике у профилу људи који се пре одлучују за некретнине и оних којима су путовања приоритет.
„Неко ко жели да буде сигуран, онда улаже у некретнине. Али мислим да то не треба ни упоређивати. Апсолутно су две различите ствари.“ Људи који воле путовања, додаје, најчешће имају изражену радозналост и жељу да непрестано откривају нешто ново.
Ипак, наглашава да је најбоља комбинација када човек има и свој дом и могућност да путује. „Најбоље је онима који имају и некретнине и путују“, истиче др Дилигенски.
Као пример наводи све већи број пензионера који део године проводе у земљама са нижим трошковима живота, попут Тајланда, али и људе који бирају топлије крајеве како би квалитетније живели са истим примањима.
Дом као приоритет, али не и препрека за путовања
Према речима Дилигенског, младим људима је природно да им први циљ буде решавање стамбеног питања.
„Битно је да се негде окуће, да имају свој стан или кућу. То им је приоритет.“ Међутим, додаје да то не искључује путовања.„Неко ко има природну особину да путује, он ће заиста путовати тамо где жели.“
Посебно истиче да заједничка интересовања партнера и пријатеља могу додатно да подстакну жељу за откривањем света.
Осамостаљивање младих није само економско питање
Говорећи о касном осамостаљивању младих у Србији, Ђорђевић сматра да економски фактор није једини разлог.
„Културни модел је такав. Деведесет одсто породица у нашој земљи има некретнину у власништву“, наглашава гост Јутарњег програма, уз напомену да многе породице имају и више некретнина и да би многи млади могли да се осамостале и раније, али традиција заједничког живота више генерација и даље је снажно присутна.
„Мислим да је ту прво културни модел, па онда економски.“
Истиче и да су мере које је предузела држава за подршку у куповини прве некретнине дале резултат, али да није могуће знати да ли ће нови власници заиста живети у тим становима или ће их издавати.
Путовања никада нису била доступнија
Ђорђевић указује да су данас путовања знатно приступачнија него пре неколико деценија. Подсећа да су некада авионске карте за прекоокеанске дестинације коштале више хиљада долара, док су данас цене знатно ниже.
Поред тога, развој интернет платформи за резервацију смештаја омогућио је једноставније и повољније организовање путовања. „Сада је људима много доступније да путују у далеке крајеве“, истиче Ђорђевић.
Он додаје да грађани Србије недовољно користе прилику да инвестирају у некретнине на страним тржиштима, где су цене често ниже него код нас, а приходи од закупа већи.
Као пример наводи Белизе, који је, како каже, постао популарна дестинација међу америчким пензионерима, али и Уругвај, који привлачи све већи број Британаца.
Саговорници су сагласни да некретнине и путовања не треба посматрати као супротстављене инвестиције. Док некретнине пружају сигурност и чувају вредност капитала, путовања представљају улагање у знање, искуство и лични развој. Управо зато, закључују, најбољи избор је онај који омогућава и стабилност и прилику да се свет упозна из прве руке.
Коментари