Тајна шампиона није само на тањиру: зашто не треба преписивати исхрану Холанда, Роналда и Ђоковића
Врхунски резултати више нису само питање талента и тренинга – исхрана је постала један од најважнијих савезника модерних шампиона. Ако је тренинг темељ врхунског спорта, онда је исхрана постала његов најважнији ослонац. Најбољи светски спортисти све више привлаче пажњу и начином исхране. Да ли заиста постоји „шампионска исхрана" за Јутарњи програм је говорио Александар Ђорђевић, струковни нутрициониста дијететичар.
Норвежанин који је срушио Бразил, Ерлинг Холанд, тврди да снагу и експлозивност дугује изнутрицама, јетри и срцу, али и полупеченом говеђем месу. Кристијано Роналдо, са друге стране, годинама је познат по строго контролисаном јеловнику у коме доминирају салате, распоред оброка и готово војничкој дисциплини, а наш Новак Ђоковић годинама истиче да му је промена исхране донела више енергије, издржљивости и помогла да достигне врхунац каријере.
Гост Јутарњег програма, дијететичар Александар Ђорђевић напомиње да изнутрице о којима говори Холанд, јесу једна од нутритивно најбогатијих намирница. Али важно је како се оне припремају.
„Једина ствар која ту може да смета да се пречесто једу, због велике количине витамина А, који у том облику, за разлику од биљног пандана, бета-каротена, акумулира се у организму, и студијама је показано да може довести до хипервитаминозе, изазове проблеме, попут карцинома“, истиче Ђорђевић.
Дијететичар препоручује да се изнутрице на јеловнику нађу једном или два пута на двонедељном нивоу. У обзир долазе све врсте изнутрица, џигерица, срце, бубрези и јетра, динстани на луку или телећа џигерица на роштиљу, једном у две недеље је сасвим довољно.
Мада Холанд тврди да једе много и то шест пута дневно, Ђорђевић напомиње да је сигуран да његова исхрана није заснована само на месу и изнутрицама, јер то просто биолошки није изводљиво.
Када се говори о Новаку Ђоковићу, треба имати у виду да се његов начин живота и тренинга разликује од готово свих спортиста, рекреативаца и нас обичних људи.
„Тако да ми не би требало уопште да се поредимо са њим. Уз њега ради огроман тим стручњака, највећих стручњака света, који прате сваки параметар, који прате сваки део његовог дана, сваки део његовог тренинга, припреме за тренинг. Није исто када је време припреме, када је време пре самог турнира, време турнира, дан када је меч, дан када се опоравља. Све се то узима у обзир“, наглашава гост Јутарњег програма.
Исхрана спортисте, хидратација спортиста је наука сама за себе, и ми не бисмо смели уопште да се поистовећујемо са њима, додаје дијететичар.
„На том нивоу где се Новак налази, Холанд такође, Кристијано Роналдо, ту су и најмање ситнице битне, а ми то не можемо да схватимо и не можемо да разумемо колико је то за врхунске спортисте битно“, наглашава Ђорђевић.
Кристијано Роналдо је можда најбољи пример у погледу исхране јер он нема тајну формулу. Он једе како му је преписао његов тим и његова исхрана садржи скоро све намирнице правилно распоређене у више оброка на дневном и недељном нивоу.
Међутим, како наглашава гост Јутарњег програма, пошто нисмо ни Роналдо, ни Холанд, ни Ђоковић, ако водимо рачуна о исхрани, није страшно ако некада поједемо нешто што није препоручљиво, било пљескавицу или нешто слично од брзе хране, једном у месец-два.
„Битно је да наш стуб и база исхране буде правилна, и што смо здравији, можемо себи и чешће од, рецимо, једном недељно да направимо неки излет, у смислу сладоледа сада када је лето или неког пића увече“, додаје Ђорђевић.
Такође, истиче да генетика даје опсег могућности, али животни стил и исхрана одлучују где ће спортиста бити на том спектру.
Када је реч о рекреативцима, нутрициониста упозорава на опасности популарних дијета са друштвених мрежа, које нису прилагођене индивидуалним потребама и могу бити штетне. Саветује да се фокусира на хидратацију, редовне оброке и избегавање прерађене хране.
Закључак је да исхрана игра кључну улогу у спортским резултатима, али да је важно прилагодити је индивидуалним потребама и пратити научне препоруке, уз уважавање личног искуства и стручног надзора.
Коментари