Ако хоћете да будете здравији и срећнији на послу, сваког сата устаните и шетајте пет минута

Стручњаци упозоравају да продужено седење може повећати ризик од прекомерне телесне тежине, као и од развоја срчаних обољења и дијабетеса типа 2.

Иако знамо да су паузе од екрана корисне, мање је јасно колико често би требало да устајемо и крећемо се, а да притом останемо продуктивни на послу.

Ново истраживање објављено у часопису Британски дневник спортске медицине показало је да су петоминутне паузе за кретање, такозвани „залогаји кретања“ (movement snacks), сваког сата најбољи и најизводљивији начин за побољшање благостања без губитка ефикасности.

Побољшање продуктивности, расположења и будности

Главни истраживач Кит Дијаз рекао је за Би-Би-Си да већина одраслих данас проводи чак три четвртине будног времена седећи.

Иако је општи савет да треба „мање седети, а више се кретати“ исправан, људима су потребне конкретније смернице о томе колико је кретања довољно, додао је он.

„Добра вест је да је петоминутна шетња сваког сата довољна да побољша расположење и смањи умор. Испитаници су овај приступ оценили као реалан и лако остварив“, рекао је Дијаз.

Истраживање Универзитета Колумбија обухватило је више од 11.000 запослених у Сједињеним Америчким Државама, од којих је већина радила канцеларијске послове у сменама од осам до девет сати.

Током прве недеље учесници су се придржавали своје уобичајене рутине и свакодневно попуњавали упитнике о умору, расположењу и радном учинку.

У наредне две недеље замољени су да током рада праве петоминутне шетње на сваких пола сата, сат времена или два сата, а затим попуњавају сличне анкете.

Шетња на сваких пола сата позитивно је утицала на расположење и смањење умора, али је истовремено реметила радне обавезе. Шетња на свака два сата била је боља него потпуно одсуство кретања, али су истраживачи утврдили да је петоминутна шетња сваког сата донела највеће и најлакше оствариво побољшање продуктивности, расположења и будности.

Дијаз је навео да је дуготрајно седење навика коју је тешко променити, а многи учесници истраживања бринули су о томе шта ће њихови шефови или колеге мислити о честим паузама.

„Иако може деловати нелогично, паузе за кретање заправо могу побољшати радни учинак. Оне могу унапредити извршне когнитивне функције, пажњу и памћење. Такође помажу људима да се осећају опуштеније и свежије“, рекао је Дијаз.

Шетња је јефтина и једноставна активност која не мора да значи прекид рада, додао је он, наводећи као пример састанке у ходу или шетање током телефонских разговора, било напољу или по канцеларији.

Емили Мекграт, виша медицинска сестра специјализована за кардиологију у Британској фондацији за срце, поздравила је резултате истраживања, истичући да „једноставно увођење више кретања може побољшати опште здравље“.

Ипак, упозорила је да се истраживање заснивало на подацима које су сами учесници пријављивали и да је трајало релативно кратко, па су потребна дугорочнија истраживања како би се потврдио његов утицај на здравље срца.