Свако хоће своје парче раја – зашто је бекство из града хуманији начин живота
Нов концепт живљења, одомаћио се и на периферији престонице. Шта грађани радије бирају за живот, потпуну изолацију и одлазак у природу или се тражи модел где живот на периферији спаја природу и урбану доступност центра града.
Од пандемија па на даље, успоставио се тренд да људи желе да живе ван града и у срединама где имају више мира, више простора и лакше могу себи живот да организују.
„Ми клијентима који желе да се иселе из града увек говоримо да гледају локацију и шта им она пружа и да ли је она инфраструктурно опремљена. Велики чинилац у целој причи јесте што су градови данас све насељенији, што је саобраћај све интензивнији, па свако тражи да направи баланс између овог урбаног и мирнијег начина живота“, каже архитекта Данијела Рабреновић.
Главни фактор код тражења локације је инфраструктура. Због тога је важна и свест да се и у тим приградским зонама изграде саобраћајнице, амбуланте, апотеке, школе и вртићи. То је оно што се прво тражи и људи се по томе одлучују.
Хуманији начин живота
Кућа са неколико ари плаца је најчешће доста јефтинија од стана у већини делова града.
Рабреновићева истиче и да, иако важан фактор, цене нису пресудне, већ квалитет живота.
„Сви теже да имају неко парче раја. Да могу децу да пусте у двориште, да не брину да ли ће изаћи на улицу. Више тај комформитет утиче. Није толико битна ни квадратура некретнине или њена вредност, колико чињеница да се изместе из града, али квалитетно“, наводи архитекта.
Врло чест коментар који се употребљава у тим разговорима јесте да они „бирају хуманији начин живота“.
Коментари