Да ли су деца данас презаштићена – педагог упозорава на последице одрастања под стакленим звоном

Међународни дан заштите деце, установљен 1925. године на Светској конференцији у Женеви, прилика је да се поново отвори питање положаја најмлађих и начина на који одрастају.

Педагог Снежана Голић истиче да је данашње детињство тешко поредити са одрастањем претходних генерација: „Васпитни стилови данас су веома међусобно различити, тако да имамо свега. Имамо читаву палету васпитних стилова који, самим тим, доносе и различите резултате“.

Као једну од највећих промена уочава одвајање права и одговорности, као и данашњу слабију толеранцију на фрустрацију.

„Раније су права и одговорности ишли заједно и деци је било јасно да права без одговорности не постоје. Док данас презаштићивање доводи до тога да касно добијамо одговорности, а рано права, што их збуњује“, навела је Голићева и додала да родитељи који настоје да детету олакшају сваки проблем често то чине из најбоље намере.

„Родитељ који, пре свега, јако тешко подноси дечју патњу, тугу, дечју незрелост и покушава да спречи све проблеме који би дете довели у неко такво стање“, описала је Голићева родитеље који претерано олакшавају живот својој деци.

Дете треба да научи да се носи са проблемима, тугом, разочарањем

Међутим, додаје да таква пракса може имати дугорочне последице јер живот без проблема не постоји, већ да постоји само наша идеја о томе да ли ћемо те проблеме решити и како ћемо се изборити са њима.

Према речима Голићеве, туга, разочарање и неуспех представљају важан део одрастања: „Ако пратимо природан развој, дете има своје изазове, своје тугице, као нека вакцина која развија имунитет сутра и ствара код нас навику да превазилазимо проблеме“.

Упозорава да деца која су дуго била заштићена од свих непријатности касније могу теже да поднесу озбиљније животне ударце. „Одједном добију јако велику количину туге коју много тешко подносе и не познају те емоције, не знају како се из њих излази“, рекла је Голићева, повезујући то и са порастом менталних проблема код младих.

Посебан изазов представља и сарадња школа са родитељима који из страха настоје да контролишу сваку ситуацију у којој се њихово дете нађе.

„Нема ту лоше намере. Мање-више све родитеље и децу повезује огромна љубав“, истакла је гошћа Дневника, наглашавајући да је едукација родитеља један од кључних задатака стручњака.

На крају, савет родитељима је да не траже универзалне рецепте за васпитање, поготово не на друштвеним мрежама.

„Првенствено је важно упознати дете и сва своја очекивања која смо имали пре упознавања детета ставити по страни и онда гледати то дете. Што је то што њему треба? Нема ту неке мустре“, поручила је Голићева.

Не треба спремати децу за школу као да их шаљете у рат, већ, како Снежана Голић наводи, „мало позитивније гледати на ту шансу коју смо добили да живимо“.