Лале за дуговечност – бака Луција ни у 96. години не одустаје од потраге за новим нијансама цвета

Бака Луцијина башта у Никинцима, сваког априла друге је боје. Од Божића 1950. када се удала, каже да је у свом новом дворишту пронашла три боје овог цвета, да би касније укрштала више врста и добила око 200 различитих нијанси. Љубав према лалама продужила јој је, каже, живот и радост и у десетој деценији.

„Ишла сам за лалама, трагала, ишла у Руму, ишла на крај Руме неком улицом да набавимо нових лала, а имам преко 200 нијанси и боја и ја њих волим“, каже Луција Швајберић из Никинаца.

Бака Луција са пуно пажње везује вуницом сваку луковицу да би запамтила боју. Радује се новим нијансама, али и облицима цвета и у сталној је у потрази за новим.

„Пошто сам рођена у априлу кад цветају лале, па су ми се онда зато и допале, сигурно“, објашњава бака Луција своју љубав према овом цвећу.

Ова енергична Сремица позната је мештанима и по страсти према књигама. Каже да човек треба да учи док је жив и да у свему буде умерен.

„Прочитала сам, не знам ти ни ја рећи називе који су. Задње сам прочитала Златне нити. Слатка је књижица! Прочитала сам је за 24 сата“, наводи 95-годишња Луција.

Комшије и рођаци је радо посећују и памте њену доброту и савете.

„Од ње може доста да се научи. Ја сам дошла овде 1975. Маму немам од 14 година и она је мени у животу јако помогла у одгајању моје деце, у чувању моје деце. Бака Луца ми јако пуно значи“, поручује Радомирка Катафај, мештанка Никинаца.

Дестак дана божанске лепоте у њеној башти, каже бака Луција, дар су од живота, као и две кћерке и осам унука и праунука с којима ће за који дан дувати 96 свећица на торти.