Раскош или пропаст: индустрија венчања у Индији гура породице у дугове

У Индији су брак и новац повезани друштвеним притиском који диктира да родитељи младе плате раскошно венчање, а у неким случајевима и мираз – поклоне за породицу младожење који су сада званично забрањени, али у пракси и даље врло присутни.

За сиромашнија домаћинства, очекивања великог догађаја са поклонима у злату, готовини, кућним потрепштинама, па чак и возилима могу претворити ћеркино венчање у финансијску пропаст.

На другом крају спектра, златни накит сложен на сомотом обложеним послужавницима, богато извезене лехенге (дуге сукње) и професионално кореографисане плесне тачке пред хиљадама гостију постале су обележја луксузних индијских венчања – скала потрошње која, како анализа инвестиционе банке напомиње, доводи до тога да Индијци у просеку троше отприлике двоструко више на своје венчање него на образовање.

Притисак индијског друштва

У многим породицама, венчања су подједнако важна за заједницу и односе колико и за младенце.

Викрамџит Шарма, организатор луксузних венчања, каже да његови клијенти троше од 500.000 до три милиона долара на ове разрађене вишедневне догађаје.

Током две деценије, каже он, обим и екстраваганција венчања су готово неупоредиви са било којим другим догађајем. Резултат је све веће очекивање да свако венчање буде веће и екстравагантније од претходног.

За три милиона долара, додаје Шарма, парови могу да обезбеде палате у Раџастану, вишедневне комплетне аранжмане, врхунско пиће, раскошан декор и врхунске извођаче.

Трошкови венчања почињу много раније

Трошкови не почињу тек на венчању, већ много пре него што се пронађе партнер.

У елегантном стану у Делхију, три жене које стоје иза сервиса за проналажење партнера „Завет" проводе дане помажући породицама да пронађу одговарајуће супружнике.

Пајал Мехта Чуг каже за Си-Ен-Ен да породице долазе са детаљним очекивањима: образовање, приходи, изглед и друштвени статус породице.

„Људи траже све. Желе да брак буде добар, да је породица позната, што би требало да им помогне да се попну на друштвеној лествици“, објашњава Мехта Чуг. „И траже љубав, поштовање, све остале неопипљиве ствари.“

Неки од тих захтева могу бити изненађујуће специфични, додаје њена колегиница Ритика Бава Сачдев. „Они желе и некога ко слично изгледа“, каже она без устезања. „Не можемо имати дебелу девојку са мршавим момком, или обрнуто.“

Упркос порасту апликација за упознавање и бракова из љубави, неке процене указују да се преко 90 одсто бракова у Индији и даље склапа уз учешће родитеља или професионалних проводаџија.

Новац је такође важан фактор за многе породице, кажу они.

„Банковни рачун, да“, напомиње Мехта Чуг искрено. „У многим случајевима то је веома трансакционо. Стање на банковном рачуну је пресудан фактор, нажалост, оно што доноси договор.“

Много парова, једно венчање

У северној Индији, деветнаестогодишња Анамика Упадхајај се спрема да се уда за мушкарца кога је срела само једном. Али она није једина невеста.

Редови младих парова седе испод дугачког балдахина украшеног црвеном тканином и пластичним цвећем. Звучници пуцкетају од молитвене музике. Ваздух је густ од мириса гија и дима од дрвета са светих ватри.

Упадхајај је овде јер њена самохрана мајка није могла да приушти традиционално венчање код куће.

Иако венчање не изгледа онако како би невеста желела, за њену породици представља огромно финансијско олакшање. Редови кућних потрепштина су уредно наслагани у близини: телевизори, машине за шивење, ормари и експрес лонци.

Сваки пар добија сет предмета вредан око хиљаду долара, које би традиционално давала породица младе као део мираза. За многе породице, то је више од годишњег прихода.

Церемонију организује Теџпал Синг, вођа заједнице и локални политичар, који каже да је покренуо догађај након што је видео колико се породице муче да плате венчања својих ћерки.

„Највећи проблем су зајмодавци“, наглашава. У многим руралним подручјима, родитељи позајмљују новац по изузетно високим каматним стопама како би платили трошкове венчања и захтеве за мираз.

Синг каже да масовна венчања омогућавају породицама да удају своје ћерке без узимања тих кредита – а такође и да уместо тога потроше више на образовање своје деце.

Злостављање жена због мираза

Мираз је илегалан у Индији, али је и даље широко распрострањен. Према подацима Националног бироа за криминалистичке евиденције Индије, сваке године се пријављује више од 6.000 смртних случајева повезаних са миразом – случајеви у којима су жене убијене због спорова везаних за исплату мираза. Активисти кажу да би прави број могао бити много већи.

Адвокат Кунал Мадан, који се често бави овим случајевима, каже да су захтеви често индиректни, али неумољиви. „Ово нису обични захтеви“, истиче адвокат. „То су захтеви за прекомерне количине новца, имовине или злата – ствари које већина жена једноставно не може да обезбеди.“

Пријанка Дабла каже да је њен брак почео слављем, али се брзо претворио у ноћну мору.

Њен отац је потрошио око 32.000 долара на венчање и поклоне – далеко више него што је породица могла себи да приушти, како каже, али су захтеви настављени и након тога.

Дабла тврди да је породица њеног мужа почела да тражи више новца, па чак и кућу. Када њихови захтеви нису испуњени, била је физички злостављана, чак и док је била трудна.

Њен муж је у изјави за Си-Ен-Ен негирао оптужбе. Признаје да је мотоцикл добио током венчања, али каже да је то био добровољни поклон, а не мираз, и да су остале тврдње о насиљу које су против њега изнете лажне.

Упркос строгим законима који забрањују мираз, адвокат Мадан каже да многе жене оклевају да поднесу жалбе због друштвене стигме, породичног притиска и спорог темпа преоптерећеног индијског судског система.

Зајмови се настављају

За многе породице, удаја ћерке носи и радост и олакшање. „Када девојчица оде, наш терет постаје лакши.“

У већем делу Индије, од ћерки се очекује да се удају и преселе у домаћинство свог мужа. Родитељи се често брину да ће, како жена стари, њене шансе на тржишту удаје бити много мање, где се године, репутација и породична позадина пажљиво испитују.