Од Арманија и Валентина до кризе идентитета индустрије – да ли је дошао крај епохи италијанске моде

Смрт Ђорђа Арманија, а затим и Валентина Гараванија, у размаку од свега неколико месеци, затворила је једно од најважнијих поглавља у историји италијанске и светске моде. Два имена која никада нису била ривали, већ два различита погледа на елеганцију. Њихов одлазак оставља питање које данас превазилази моду: шта остаје од италијанске моде без својих највећих стваралаца

Осамдесетих година свет је био опчињен Италијом. Милано постаје нова престоница моде, испред Париза и Лондона. У том тренутку у првом плану су велика имена: Армани, Валентино, Прада, Крициа, Мисони, Версаче, Гучи, Долче и Габана. Лого постаје симбол статуса, а мода – моћан културни и економски језик.

„Елеганција није у томе да будете примећени, већ да останете запамћени, то је оно сто сам ја научио у мом Милану осамдесетих година“, говорио је Ђорђо Армани

„Мода припада лепоти. Мода мора да се сања. Без сна, нема лепоте", сматрао је Валентино Гаравани.

Ре Армани то јест Краљ Армани како су га звали је редефинисао савремену жену, тиха, рационална елеганција за свет рада и моћи.

Валентина су звали император и он је остао веран сну, гламуру и церемонији. Два стила, један идеал: мода као уметност. Два уметника који никада нису били ривали. Њиховим одласком Италија не губи само дизајнере, већ ауторе, људе који су лично гарантовали идентитет бренда.

„Остаје реч коју смо често пута чули: лепота. Лепота ствара лепоту, лепота која помаже и ствара културу“, наглашава Ђанкарло Ђамети, Валентинов партнер.

У исто време, италијанска мода пролази кроз озбиљну економску кризу. У првих осам месеци 2025. производња у сектору текстила, одеће и коже пала је за 6,6 одсто, знатно више од просека италијанске индустрије.

Укупан промет модне индустрије износи 92,9 милијарди евра, али бележи пад од три одсто у односу на прошлу годину. Извоз опада, нарочито према земљама ван Европске уније, док увоз – посебно из Кине – расте.

Криза има и високу друштвену цену. У другом кварталу 2025. затворено је више од хиљаду модних предузећа, већином занатских. У просеку, 11 фирми дневно престаје са радом. Ипак, Италија остаје лидер европске моде са 461.000 запослених, што је 27 одсто укупне модне радне снаге у Европи.

Данас у 11 часова у Базилици Санта Мариа дели Анђели на Пјаца дела Република у Риму свет ће се опростити од Валентина. Његов, као и одлазак Арманија не значе нужно крај италијанске моде. Али означава крај епохе у којој су стил, визија и ауторство долазили из једног имена и једног потписа.

Италијанска мода данас тражи нови пут. Питање је само једно: хоће ли будућност донети нове ауторе или само нове менаџере стила?