Наш мозак брзином муње прави избор хране, колико је рационалности у том поступку

За сада, још није довољно истражено како наш мозак користи различите информације када доноси одлуке о храни. Зато су у својој студији, Вајолет Че, докторанткиња на Факултету психолошких наука у Мелбурну, Данијел Фојеригел, стипендиста Универзитета у Мелбурну и Тијл Грутсвагерс , виши истраживачки сарадник за когнитивну неуронауку са Универзитет Западног Сиднејау покушали да објасне макар део тог механизма.

У њиховом раду објављеном у часопису Appetite, показали су како се, само стотине милисекунди након што смо видели храну, многи различити атрибути одражавају у можданој активности. То се дешава изузетно брзо, много пре него што особа може свесно да одлучи да ли ће купити или појести храну или не.

Завиривање у мозак

Наравно, то како и колико брзо наш мозак обрађује различите аспекте хране утицаће на наше прехрамбене одлуке.

На пример, како наводе истраживачи, студије су показале да можемо брже схватити колико нам је храна укусна него колико је здрава. Ова особина може пристрасно утицати на наш избор хране која има бољи укус у односу на ону која је здравија. Брза храна јесте – укусна, али не нужно и добра за нас – овде има предност.

Да би истражили колико брзо обрађујемо различите аспекте хране, истраживачи су користили електроенцефалографију, методу која омогућава снимање електричне активности мозга са прецизношћу од милисекунди.

Бележили су мождану активност људи док су им приказивали слике разних намирница, као што су грицкалице, месо, воће и слаткиши. Такође су замолили људе да оцене сваку намирницу на основу много различитих аспеката, као што су укус, садржај калорија, то колико је намирница здрава, колико им је одређена храна позната и колико би заиста желели да једу ту храну.

Затим су применили технике машинског учења да би упоредили обрасце мождане активности (колико су се различити одговори мозга на различите намирнице) са обрасцима оцењивања (колико су различито те намирнице оцењене).

Све тим је, како наводе, омогућило да тестирају да ли намирнице које су имале највеће разлике у оценама такође имају највеће разлике у можданој активности. Другим речима – да дођу до сазнања о томе да ли су се информације о атрибутима хране заиста одражавале на мождану активност људи. Како се испоставило, то је и био случај.

Информације о различитим аспектима хране, одражавале су се у можданој активности већ 200 милисекунди након што је слика хране приказана на екрану.

Ови брзи мождани одговори су се догодили пре него што су људи могли бити свесни хране коју су видели. Други аспекти хране, попут укусности и спремности да се једе, одразили су се на мождану активност нешто касније.

Бирање пре правог, свесног бирања

Налази су указали на то да различити аспекти хране могу рано привући нашу пажњу и помоћи нам да доносимо одлуке о исхрани. Мозак процењује многе различите аспекте хране аутоматски, обликујући наше изборе хране пре него што смо их уопште свесни.

„Изненађујуће, открили смо да је здравост хране била представљена у можданој активности раније него укус. Иако је ово у супротности са неким претходним налазима, наше технике машинског учења су можда биле осетљивије у откривању суптилних образаца мождане активности повезаних са сваким атрибутом", пише у студији.

Такође је било сличности у начину на који су људи процењивали различите аспекте хране. На пример, храна која је била мање позната такође је оцењена као мање укусна.

„Из ових образаца сличности, идентификовали смо две кључне димензије хране које могу бити посебно важне када наш мозак процењује храну. Прва је димензија припреме: колико је храна природна или прерађена. Друга је димензија укуса, која се односи на то колико нам је храна укусна и позната.

Оба фактора су се веома брзо одразила на обрасце мождане активности, око 200 милисекунди након што су видели храну.

Око може само да види

„Наши налази су најрелевантнији за ситуације у којима се ослањамо само на визуелне карактеристике хране, као што је наручивање намирница или оброка путем интернета или коришћење сликовног менија у ресторану. Они бацају светло на то како људи доносе брзоплете одлуке у супермаркету или на апликацијама за доставу хране", објаснили су научници.

Њихов приступ снимања мозга може се користити и за тестирање тога да ли одређене стратегије, попут намерног фокусирања на то колико су намирнице здраве, могу променити начин на који се храна брзо процењује и помоћи нам да побољшамо своје изборе.

Иако су у овој студији користили слике хране, и друга чула су важна за доношење одлука о исхрани. Мозак вероватно брзо обрађује мирис манга или звук цврчања пљескавице.

Следећи корак истраживача ће бити испитивање других сензорних карактеристика хране, како би се видело како мозак обрађује не само слике хране, већ и реалне, праве намирнице када се и физички поставе испред људи.

Студија је објављена у часопису The Conversation.