Турски рат против шведског стола

Од бурека до супа, од тестенине, хумуса и разних умака до меса и рибе, од лубеница до колача… Ко је икада летовао у Турској зна колико разноврсна може бити понуда у склопу једног доручка, посебно у популарним туристичким пределима.

Хотели су свесни колико је та разноврсност примамљива, па веб-странице украшавају фотографијама ресторана, како би потенцијалне госте уверили у кулинарске вештине.

Многи се зато одлучују за ол-инклузив аранжмане, где се готово непрекидно нуде јела за сваки укус и узраст. То је посебно привлачно за породице.

Истовремено, шведски сто за многе госте постаје мала авантура – желе да пробају што више, па пуне тањире више пута. Велики део хране на крају заврши у смећу.

Турске дневне новине сада извештавају да саветници председника Реџепа Тајипа Ердогана желе детаљније да се позабаве шведским столовима у ресторанима и хотелима. Као чланови Већа за пољопривреду и исхрану, у наредним месецима они планирају концепт за смањење бацања хране.

Преко сто килограма по особи

У Турској се годишње баци око 8,7 милиона тона хране. Ова бројка долази из најновијег извештаја провладине „Фондације за спречавање расипања“ (ТИСВА), која се ослања на податке Програма УН за животну средину.

Према ТИСВА, смањење отпада за само два одсто било би довољно да се 360.000 породица снабде основним намирницама током целе године.

Посебно је уочљиво расипање у свакодневном животу: просечна особа у Турској годишње баци 102 килограма хране – огромна количина за земљу која се годинама суочава с економским проблемима и високом инфлацијом.

Рамазан Бингол, члан Већа за пољопривреду и исхрану при председништву, посебно критикује све популарнији концепт доручка познат као Serpme Kahvaltı. Сваком госту се сервира 15 до 20 чинијица са сиром, кобасицама, џемом, медом, кајмаком, путером и укисељеним поврћем.

Уз то долазе таве са помфритом, буреком, јајима и регионалним специјалитетима. Сто брзо постане толико пун да једва има места за тањир.

Разматрају се нови концепти доручка

Бингол, који је и председник Удружења угоститељских и туристичких објеката (TÜRES), оштро критикује овај концепт. По његовом мишљењу, половина послужених јела заврши у смећу, па би понуду требало регулисати.

У будућности би сваки гост требало да има могућност да сам састави свој Serpme доручак од доступних производа. „Дијабетичар не може појести три или четири чиније џема. Ипак, оне се аутоматски сервирају – и заврше у смећу“, каже Бингол.

Такође тражи већу флексибилност у наплати у ресторанима. Тренутно је обавезно да се плаћа по особи, па се и количина хране сервира по тој логици. Троје људи би се могло заситити доручком за двоје – и тако би било знатно мање остатака.

За Бингола се не ради само о храни, већ и о сировинама, енергији, радном времену и штети по околину. Зато је, како наглашава, ово питање ствар националне безбедности.

Ол-инклузив хотели под лупом

Шведски столови у хотелима такође ће бити предмет испитивања. Бингол сматра да би хотели требало да пређу са самопослуживања на à-la-carte понуду. Тако би гости сами бирали шта и колико желе да једу.

Упркос томе што се циљају хотели, највећи узрочници бацања хране су, према званичним подацима, приватна домаћинства широм света.

Она узрокују око 60 одсто отпада. Преосталих 40 одсто долази из сектора услуга и малопродаје. То важи и за Турску.

Према разним извештајима, саветници турског председника попут Бингола желе нацрт који ће представити председнику Ердогану. Да ли ће из тога произаћи закони, још није познато.

Само најава тог плана већ је изазвала пажњу у Русији и Немачкој, одакле долази већина туриста у Турској, као и из Велике Британије.

Удружење руских туристичких агенција (АТОР) брзо је и јасно реаговало: ради се само о предлозима Бингола, члана саветодавног тела без конкретних овлашћења. Хотели су слободни у креирању понуде за госте.

АТОР такође указује на сукоб интереса у Бинголовим изјавама: он је истовремено председник Удружења угоститељских објеката (TÜRES).

Угоститељски објекти имају мање гостију, док хотели нуде издашне пакете. Осим тога, како наводи АТОР, министар туризма Мехмет Ерсој поседује неколико великих и међународно познатих хотела који раде по ултра-ол-инклузив систему. Било би наивно веровати да би он то укинуо, додаје АТОР.

Према подацима из кабинета председништва, приход туристичког сектора у 2024. порастао је за 8,3 посто и износио више од 61 милијарду америчких долара.

Са 9,6 милиона, највећи број међународних посетилаца чинили су људи турског порекла из иностранства. Следе 6,7 милиона туриста из Русије, 6,6 милиона из Немачке и 4,4 милиона из Велике Британије.