Шта су хемо-локне и зашто неким људима расте коврџава коса након хемотерапије

Коса је важан део нашег личног идентитета, па њен губитак током лечења рака може бити узнемирујући у ионако тешком животном периоду. Ипак, ово може бити и позитиван знак да хемотерапија делује, а коса се обично поново обнавља након лечења, каже Дезмонд Тобин, дерматолошки стручњак са Универзитетског колеџа у Даблину.

„У великој већини случајева, након лечења коса поново израсте исто или веома слично као што је била раније. Али у раним фазама опоравка, текстура и изглед косе могу бити измењени “, наводи Тобин за Лајб Сајенс.

Најчешће пријављена промена код пацијената који су завршили хемотерапију јесу „хемо-локне или коврџе“ – коса која поново израсте коврџава, иако је раније била права. Ова промена се обично враћа у првобитно стање у року од око годину дана, каже Тобин. Али зашто коса расте другачије након хемотерапије?

Како коса нормално расте

Да бисмо објаснили „хемо-коврџе“, прво морамо разумети како коса расте. Појединачна људска длака је дугачко влакно мртвих ћелија коже, састављено углавном од кератинских протеина, објашњава Сани Вонг, професор дерматологије на Медицинском факултету Универзитета у Мичигену.

Свака длака настаје у фоликулу длаке, сложеној „фабрици“ различитих типова ћелија, која пролази кроз стални циклус раста, мировања и опадања.

Рођени смо са свим фоликулима које ћемо икада имати, каже Тобин. Али мешавина фактора – укључујући генетику, исхрану и промене нивоа хормона у различитим животним фазама, значи да се изглед косе стално мења.

Пигменти контролишу боју косе: производња полних хормона на почетку пубертета узрокује да светлија коса потамни, док губитак пигмента са годинама постепено доводи до сивљења или бељења.

Облик фоликула одређује облик, а тиме и текстуру сваког влакна: кружни фоликули производе праву косу, спљоштени овални фоликули дају коврџаву, а они између – таласасту.

Како хемотерапија мења косу

Шта онда раде лекови хемотерапије овим фоликулима? Лечење рака циља ћелије које се брзо деле, па су фоликули косе, који садрже и матичне ћелије за раст, посебно осетљиви на оштећења.

„Фоликул косе је једно од најактивнијих ткива у телу, вероватно одмах после коштане сржи или црева, па је зато честа мета. Хемотерапија доводи фоликул у стање хиперстреса“, каже Тобин.

Хемотерапија зауставља циклус раста косе, приморавајући фоликуле да одбаце длаке у фази раста или их уведе у фазу мировања.

Након лечења, матичне ћелије унутар фоликула почињу да се буде. Циклус се постепено покреће поново, омогућавајући коси да израсте, али понекад са мало измењеним изгледом.

„Изложеност хемотерапији оштећује постојећи фоликул и може га претворити у неправилан облик, па он производи влакно другачијег облика или дужине, можда и тање. Све зависи од тога како се фоликул бори са утицајем лека“, објашњава Тобин.

Слично томе, дејство хемотерапије на друге системе у телу, као што је ендокрини систем, одговоран за производњу хормона, може привремено изменити производњу пигмената, што доводи до промене боје косе.

Иако је због сложености ових фактора тешко предвидети како ће код сваког пацијента изгледати нова коса, у већини случајева се она враћа у нормалу када тело обради остатке лека, каже Вонг.

„Ови лекови делују тако што се уграђују у реплицирајућу ДНК, па је потребно време да се елиминишу из система. Вероватно је потребно да се ћелије постепено обнове и да се сигнали који регулишу циклус раста косе поново успоставе“, објашњава он.

Људско тело је изузетно отпорно, па чак и фоликули оштећени лечењем рака могу у потпуности да се опораве. Иако може бити фрустрирајуће чекати да се коса врати, стручњаци саветују пацијенте да избегавају агресивне третмане као што су фарбање или исправљање косе на новоизраслој коси.

„Коса обично расте око један центиметар месечно, али добра исхрана и снабдевање крвљу ће, надамо се, нахранити ’тло‘ у коме расту фоликули и убрзати опоравак“, закључује Тобин.