Људима се гади идеја о инсектима као храни одрживе будућности

Недавни напори да се људи подстакну да једу инсекте као да су осуђени на пропаст због широко распрострањеног јавног гнушања према тој идеји, што чини мало вероватним да ће инсекти помоћи људима да пређу са еколошки погубне навике конзумирања меса животиње, открила је нова студија.

Узгој и једење инсеката последњих година се рекламира као зеленија алтернатива конзумирању традиционалног меса због великог еколошког данка узгоја стоке, који је водећи покретач дефорестације, одговоран за више од половине глобалног загађења воде. Може изазвати више од трећине укупног емитовања гасова са ефектом стаклене баште који су дозвољени ако свет жели да избегне катастрофалне климатске промене, открива ново истраживање.

Упркос томе, много мања планетарна цена узгоја и једења инсеката попут цврчака, скакаваца и мрава вероватно се неће остварити јер људи, посебно у западним земљама, и даље гаде идеју да их једу, открили су истраживачи.

Јавне анкете у САД и Европи показале су да, иако би чак 91% испитаника било спремно да проба „алтернативно месо“ на бази биљака, само око 20% би разматрало једење инсеката.

Поред фактора „гадости“, постоје и економске баријере, открио је рад, при чему већина компанија – уз изузетак неколико стартапова за протеинске плочице – одлучује да се фокусира на узгој врста попут црних мува за животињску, а не за људску исхрану.

„С обзиром на те изазове, тешко је видети како би храна на бази инсеката могла значајно да замени традиционалне опције које укључују месо жиотиња“, наводи се у раду, објављеном у часопису Nature npj Sustainable Agriculture.

Док многи људи изражавају жељу да једу храну која се узгаја на одржив начин, релативно мало њих у западним земљама је прихватило вегетаријанство и веганство. У међувремену, очекује се да ће се глобална потрошња меса повећати у наредним деценијама усред растуће потражње новобогатог слоја становништва у земљама попут Кине, што ставља додатни притисак на земљиште, водене путеве и климу.

„Имамо ограничене ресурсе и морамо их посветити најперспективнијим алтернативама. Испоставља се да узгајани инсекти константно постижу најниже резултате од свих замена за месо, а реално тржиште за њих је невероватно мало, чак и на местима која имају традицију једења инсеката", рекао је Дастин Крамет, коаутор студије и извршни директор Института за инсекте.

„Сва та прича о једењу инсеката није направила неки велики помак. Људи и даље имају јаку негативну реакцију на инсекте и све то нема културолошку историју. Промену дугогодишњих кулинарских традиција и дубоко укорењених реакција гађења је тешко извести, да је лако, већ сада би више људи јело храну биљног порекла", додао је Крамет.

Дански модел и критике

Мало је влада широм света предузело значајне кораке да обузда потрошњу меса, упркос његовом огромном утицају на животну средину, плашећи се политичких реакција. Данска је, међутим, пружила могући модел како то учинити, откривајући 2023. године План за смањење конзумирања меса и повећање понуде хране биљног порекла.

„Храна биљног порекла је будућност. Ако желимо да смањимо климатски отисак у пољопривредном сектору, онда сви морамо да једемо више хране биљног порекла", рекао је том приликом Јакоб Јенсен, тадашњи дански министар за храну, пољопривреду и рибарство.

Крамет је објаснио да је дански план добра полазна тачка за стварање алтернативе једноставном надању да ће људи прећи на инсекте.

„Морате да се сусретнете са људима – онаквим какви јесу заправо. Морате да учините ствари једноставним и укусним, а не само да морализирате и застрашујете људе. Када се појаве алтернативни производи који су бољи по укусу, цени и практичности, добићемо одређену снагу у смањењу утицаја сточарства", закључио је Крамет.