Тајна дуговечности: 118-годишњакиња са микробиотом новорођенчета и како су гени подмлађивали њене ћелије

Рођена у САД, Марија Брањас је била најстарија особа на свету пре него што је преминула у Шпанији, а своју дуговечност је приписивала „срећи и доброј генетици“. По свему судећи, била је у праву.

Проучавање њеног микробиома и ДНК научници су почели још пре њене смрти и утврдили су да су гени које је наследила омогућавали њеним ћелијама да се осећају и понашају као да су биле 17 година млађе него што су заправо биле.

Њена микробиота, која се код људи најчешће односи на скуп свих бактерија у нечијим цревима и умногоме утиче на опште здравствено стање, подсећала је на микробиоту новорођенчета, наводи професор генетике Манел Естелар са Универзитета у Барселони.

Локални каталонски лист Ара објавио је резултате студије која је описала њен геном као „привилегован“. Еслтеларов тим утврдио је да је Марија задржала своју луцидност све до последњих дана живота.

И бољке са којима се суочавала током својих позних година биле су ограничене на бол у зглобовима и губитак слуха.

Естеларов рад о њој јесте најкомплетније истраживање до сада о геному и општем здравственом стању суперстогодишњака (људи старијих од 110 година), као и о могућим објашњењима њене дуговечности.

Истраживање је приметило да је Марија имала и приличан број здравих навика које су јој помогле да искористи свој јединствени генетски склоп. Између осталог, читавог живота се хранила медитеранском кухињом и конзумирала три јогурта сваког дана.

Старост и болест не морају једно са другим

Избегавала је алкохол и дуван, уживала у шетњама и стално је била окружена породицом и пријатељима што јој је све помогло да спречи и физичку и менталну деградацију која би јој скратила живот.

Естелер и његове колеге се надају да ће студија Маријиног здравственог стања дати корисне информације онима који развијају лекове и лечења против болести и стања повезаних са старошћу.

Истраживање такође указује како старење и болест, барем у одређеним околностима, не морају нужно да иду руку под руку. Резултати генетских испитивања обављених „доводе у питање перцепцију да су те две ствари повезане“.

Марија Брањас рођена је у Сан Франциску 1907. године, након што су се њени родитељи преселили тамо, прво из Шпаније у Мексико па онда у САД. Такође је провела део живота у Тексасу и Њу Орлеансу, пре него што се породица вратила у Шпанију и настанила у Барселону 1915. године усред Првог светског рата.

Проживела је неке од највећих и најтурбулетнијих периода и догађаја у модерној историји, од светских ратова, Шпанског грађанског рата, Шпанске грзонице и пандемије ковида.

Заразила се ковидом 2020. године, али се са њим изборила прилично лако и није имала неке теже симптоме.

У јануару 2023. године Гинисова књига рекорда прогласила је најстаријом особом на свету након смрти француске опатице Лусил Рандон у 118. години.

Своју дуговечност је за Гинисову књигу рекорда приписала: реду, спокоју, добрим односима у породици и са пријатељима, повезаношћу са природом, емотивној стабилности, много позитивности, не дозвољавању да се каје и клоњењу од токсичних људи.