Полиграфиста Остоја Крстић: Осим очију, румених образа и убрзаног пулса, одаће вас цртеж са састанка

Човек има осам механизама одбране, каже први југословенски полиграфиста Остоја Крстић додајући да сваки атак на нас, какве год био врсте, чини да се осећамо угроженим.

„Одмах на снагу ступа један од тих осам механизама и ви реагујете. То што спољне знакове одајете, немојте се плашити, то је потпуно нормална појава“, наглашава гост Београдске хронике који је магистрирао на симптоматској слици, а докторирао на симболима, знаковима и значењима код човека.

Лице је најистуренији део људског тела и са њега се може прочитати толико тога, али, уз помоћ модерне технике, довољно се може сазнати и из очију.

„Кад сам био са Мосадом у Тел Авиву, први пут сам видео како пролазе стотине хиљада људи, а никада нису унели никакву бомбу. Пролазите кроз сноп и као код офталмолога, када одете код очног лекара, пупилометрија, ретиноскопија. То је толико заштићено, да са свих страна имате кардиолога, ендокринолога, пулмолога“, објашњава Крстић додајући да се прати одавање телесне температуре и многи други параметри.

Одају вас чак и кружићи, цветићи или виолински кључ које нажврљате на папиру током састанка

Крстић каже да људских пет чула није довољно за спознају света – потребно је учешће интелекта.

Несвесне радње – говор тела, гестикулација, мимика, али и растеривање досаде кроз цртање квадратића, срца, цветиће, подебљавања слова могу да открију разне ствари о особи јер, како стручњак за технике и тактике саслушања наводи, у питању су знаци самоодавања.

Они настају у зависности од емоционалног стања у коме се налазимо и неких жеља које су потиснуте.

Тако нехајно жврљање где преовладавају квадратићи или коцке открива кога бисмо ставили у затворен простор (у коцку) од оних који нас окружују на неком састанку. Исто тако кружићи могу бити знак да желимо да се заштитимо од некога, да не пробије круг око нас, да нам се не би приближио превише.

„Знак самоодавања указује на то да са вашом психом у том тренутку није усаглашена спољна средина и страх од неразумевања, од тога како ћете бити схваћени. Страх од откривања било чега код вас, није битно да ли одговарате искрено или неискрено, али кад страхујете од нечега, ви морате да ступате у одбрану свога ја. И онда шта радите? Браните се оним што вам је надохват руке – оловка“, објашњава Крстић.

Од пећинских времена на овамо, агресија на личност човека долази у степенима – најпре црвено лица, стегнути зуби, стиснута, песница, затим да би се одбранио се узима прво што нам падне под руку – некада је то био камен, колац из ограде, код модерног човека оловка или нешто друго што нам је најближе.

За цветиће Крстић каже да су знак недостатка нежности и пажње, срца указују на недостатак љубави, док они који жврљајући нацртају дрво откривају да им фали стабилности, чврстине.

Крстић указује на то да се они који најчешће цртају виолински кључ ограђују: „Колико људи разуме улогу и значај, место улогу и значај виолинског кључа? То је врло интересантна ствар. Само они који разумеју, они се ограђују тиме и наоружавају се – нико не разуме шта сам нацртао“.

Први југословенски полиграфиста за детектор лажи каже да је само једна протеза на испитивању, оријентациона и елиминациона, и да се полиграф не може преварити ако је испитивач добар.