Имају шест синова, а стиже још једна принова, да ли ће бити бата или сека

Колико кауч уме да буде удобан и колико пет минута сна уме да буде благотворно. Сваку одлуку Емилија и Ђорђе Иванишевић донели су рационално – и да се одселе из Београда и да имају много деце. Овако изгледа један просечан дан њих двоје и њихових шесторо синова.

Није вртић, већ породични дом Иванишевића. Емилија и Ђорђе имају шест синова – Виктора, Вука, Владимира, Душана, Александара и Арсенија.

„Динамично је, никада није досадно, сваки минут је испуњен и завршава се дан тако што у 10 сати обоје заспимо на каучу. Мало је напорно, али пуно је радости“, каже отац Ђорђе Иванишевић.

Пре две године, Иванишевићи су се из Београда преселили у Сурдук, где су започели породични посао. Немају помоћ бака и дека у чувању деце, али како кажу, све постижу.

„Од малих ногу смо се трудили да их дисциплинујемо, како су нас родитељи васпитавали, тако и ми њих. Нормално, није увек све савршено, није увек све као да су у војсци, али с обзиром на то колико их је искрено смо презадовољни, и супруг и ја“, наводи мајка Емилија Иванишевић.

На питање ко највише помаже мами и тати у кући, сви вичу: „Ја!“, а онда објашњавају да сређују своје собе, судове, распремају и понекад шире веш са мајком.

Трудимо се да их васпитавамо у породичном духу и идемо у цркву. Сваке недеље смо на литургији, тако да нам то много помаже у одгоју деце у сваком смислу.

Виктор је најстарији, ускоро пуни 10 година. Бунтовник је и воли глуму. Најпричљиви је Владимир, најћутљивији Александар, најнесташнији Душан, а Вук најбрижнији. Иако није најстарији, највише брине о браћи.

Арсеније има 14 месеци и неће још дуго бити најмлађи члан осмочлане породице Иванишевић.

„Сада сам четврти месец, скоро пети. Не знамо шта чекамо, јавићемо за пар дана“, додаје Емилија.

И браћа жељно ишчекују бебу, само не могу да се смисле да ли би још једног брата или сестру.

Имена су већ смислили – Викторија, Анђела, Николија или Георгије.

Зимовања и летовања не пропуштају, а свако њихово путовање личи на екскурзију.

„Сваки пут по седам, осам, девет торби, паковање је до горе до крова“, каже отац.

У јулу ће им постати тесан, јер ће тада у породицу Иванишевић стићи још један члан, а видећемо коме ће се испунити жеља онима који би јој једног брата или онима који би волели да добију сестру.